Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)

ne se zemeni predvid opredeleni slu~ai vo koi ostanalo nejasno dali
se raboti za slu~aj ili za samoubistvo kako i slu~aite vo koi ne se
sudelo za ubistva poradi toa {to ne bil pronajden storitelot na deloto
ili trupot na `rtvata koja se smetala za is~eznata. Isto taka, vo
slu~aite vo koi e te{ko utvrduvaweto na umislata na storitelot, vo
krivi~nata postapka se pribegnuva kon na~eloto in dubio pro reo taka
{to so sigurnost ne mo`e da se znae dali kaj niv navistina se rabotelo
za presudena te{ka telesna povreda ili za krivi~no delo te{ka telesna
povreda kvalificirana so smrt, ili pak za obideno ili dovr{eno
ubistvo. Sepak treba da se ima predvid deka za razlika od brojni drugi
krivi~ni dela, temnata brojka kaj ubistvata se javuva vo mnogu pomal
obem.
Posrednite posledici od ubistvata najprvin se odrazuvaat vrz
socioekonomskiot status i op{testvenite odnosi na semejstvoto na
ubiecot i `rtvata. Zad `rtvata naj~esto ostanuva nezgri`eno semejstvo.
Nejzinata smrt ili namalena fizi~ka i rabotna sposobnost, ili
pak dolgogodi{nata zatvorska izolacija na ubiecot doveduvaat do toa
da sekne obezbeduvaweto sredstva za `ivot, a so ekonomskite problemi
vo semejstvoto, dopolneti so psihi~kata bolka po svojot najblizok se
sozdavaat raznovidni te{kotii, stradawa i drugi reperkusii vrz
nivnite socijalni odnosi. Poradi aktor na ubistvoto se naru{uvaat
interakciite pred se me|u ~lenovite na potesnoto i po{irokoto semejstvo
na `rtvata i ubiecot i niz eden podolg vremenski period (ponekoga{
prenesen i vrz pokolenija) se vospostavuva atmosfera na
neprijatelstvo, netrpelivost i omraza prosledeni so odmazdni~}i nastojuvawa.
Seto toa sozdava nezdrava klima {to gi nagrizuva vnatre-
{nite funkcii na dificientnoto semejstvo. Pritoa osobeno stradaat
mnogubrojnite maloletni deca, bidej}i poradi smrta ili izolacijata
na nivniot roditel se gubi osnovniot preduslov za nivno pravilno
vospituvawe, obrazovanie i naso~uvawe. 53 Gri`ata za nivnata materijalna
sostojba i pravilen razvoj mu e prepu{tana samo na edniot roditel
ili pak na drugi lica, a ~esto i nikomu. Pokraj toa doa|a do izraz
i nivnata `alost po zagubeniot roditel ili drug ~len od semejstvoto i
53
Spored podatocite od na{eto istar`uvawe ubijcite imale vkupno
812 deca. Tie bile sinovi i ker}i na 269 (69,8%) storiteli, a od niv 117 imale
po dve deca, 11o storiteli od 3-5 deca a 42 storiteli nad 5 deca. Poinaku
re~eno sekoj storitel prose~no imal po 3 deca. Od storitelite {to imale
deca, an 183 lica decata il bile maloletni, na 34 - polnoletni, a na 54 -
polnoletni i maloletni.
[to se odnesuva do brojot na decata na `rtvite na ubistvoto, toj ne
mo`e precizno da se utv rdi od sudskite presudi. Brojot na 204 `rtvi ostanal
nepoznat, a od drugite `rtvi 100 lica nemale deca, dodeka pak onie {to imale
deca (123 `rtvi) 79 lica imale samo maloletni deca, 20 lica imale samo
polnoletni deca, a 24 lica imale i maloletni i polnoletni deca.
82