Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
G l a v a III<br />
ETIOLO[KI KARAKTERISTIKI<br />
I. UBISTVATA KAKO POEDINE^NA I MASOVNA POJAVA I<br />
NIVNOTO MESTO VO SISTEMOT NA OP[TESTVENITE<br />
POJAVI<br />
1. UBISTVATA KAKO INDIVIDUALNA (POEDINE^NA) POJAVA<br />
Pod ubistva kako poedine~na pojava go podrazbirame rezultatot<br />
od onie negativni povedenija na nivniot storitel {to se izrazuva<br />
niz konkretno izvr{eno krivi~no delo. Ili poinaku ka`ano ubist<strong>vo</strong>to<br />
kako poedine~en fenomen e sekoe individualno povedenie {to gi<br />
sodr`i obele`jata na toa delo. Ottuka proizleguva deka sekoe ubist<strong>vo</strong><br />
pretstavuva karakteristi~na pojava: poedine~na i nepovtorliva drama<br />
<strong>vo</strong> `i<strong>vo</strong>tot na opredeleno lice. Toa se pojavuva kako nad<strong>vo</strong>re{no<br />
vidli<strong>vo</strong> aktivno ili pasivno kriminalno povedenie i kako tak<strong>vo</strong> e<br />
neodeli<strong>vo</strong> od negoviot storitel.<br />
Prethodnite fenomenolo{}i razgleduvawa na opredelen na~in<br />
ne dobli`ija i do soznanieto deka ~ovekot ne e destruktivno nastroeno<br />
su{test<strong>vo</strong>. Negovata destruktivnost e proiz<strong>vo</strong>d na negovite op{testveni,<br />
ekonomski, socijalni i kulturni potrebi, a najmalku plod na<br />
vrodeni nagoni {to biolo{ki i genetski se prenesuvaat. @i<strong>vo</strong>tnite<br />
se destruktivni toga{ koga toa im go nalaga isklu~i<strong>vo</strong> instinktot.<br />
Tie ne znaat za ritualot na ubivaweto koj e isklu~i<strong>vo</strong> s<strong>vo</strong>jst<strong>vo</strong> na ~ovekot,<br />
odnosno tie ne ja ma~at s<strong>vo</strong>jata `rtva i sekoga{ ubivaat na ist<br />
na~in. ^ovekot pak, od druga strana, izgradil cela metodologija i tehnika<br />
na ubistvata. Toj ne ubiva poradi instinktot, tuku toa naj~esto go<br />
pravi svesno motiviran od golem zbir na najrazli~ni pobudi, kako od<br />
onie {to sakame i eventualno mo`eme da gi prifatime, taka do ubivaweto<br />
bez kakva i da e pri~ina razbirliva za prose~niot ~ovek. 145 Kako<br />
{tro i samite vidovme, ~ovekot ubiva za da zado<strong>vo</strong>li nekoja potreba<br />
ili da razre{i nekoj problem i toa naj~esto od pomala vrednost od ona<br />
{to mu se odzema na drug, a {to nikoga{ ne mo`e da mu se vrati ili<br />
nadomesti. Zad tie pobudi na ~ovekot se krie smislata na ~ovekoviot<br />
`i<strong>vo</strong>t. Pri izgraduvaweto pak na taa smisla, ~ovekot mnogu malu ili<br />
145<br />
"Ubist<strong>vo</strong>to ni otkriva al~nost, ili omraza ili prezir sprema drug<br />
~ovek, ili nasladuvawe <strong>vo</strong> ubist<strong>vo</strong>to, t.e. ne{to {to mu e s<strong>vo</strong>jstveno samo na<br />
~ovekot." Moren, str. 74.<br />
160
Change language