Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
preku {to i na koj na~in nastanuva opredmetnuvaweto na tie odnosi.<br />
Povedenieto na ~ovekot go opredeluva toj op{testven odnos koj na skalata<br />
na op{testvenoto vrednuvawe dobiva opredeleno zna~ewe i<br />
mesto.<br />
Spored toa, na generalen plan, zboruvaj}i za ubistvata kako<br />
op{testven odnos, nu`no se go<strong>vo</strong>ri za klasnata determiniranost koja<br />
navistina posredno i <strong>vo</strong> sosema op{ti ramki go situira ubist<strong>vo</strong>to<br />
kako op{t problem na otugenosta. Na poedine~no ni<strong>vo</strong>, <strong>vo</strong> dinami~en<br />
odnos individuata ja opredmetnuva s<strong>vo</strong>jata op{testvenost. Odelnite<br />
varijabkli niz koi se istra`uva pojavata treba da dadat odgo<strong>vo</strong>r na<br />
me|uzavisnosta na poedine~noto, posebnoto i op{toto kako dijalekti~ki<br />
odnos, <strong>vo</strong> o<strong>vo</strong>j slu~aj konkretiziran me|u individualnoto povedenie<br />
i optestvenata uslovenost i reakcija na toa povedenie. Od tie<br />
pri~ini, po ocenka na avtorot, varijablite {to se istra`uvaat i redosledot<br />
po koj odelnite problemi se obrabotuvaat treba da ne dovedat<br />
do logi~en odgo<strong>vo</strong>r na postavenite problemi. Toa sekako mo`e da se<br />
postavi i na drug na~in. No ovde trgnuvame od uverenieto deka identifikacijata<br />
na individuata <strong>vo</strong> socijalnite uslovi i odnosi o<strong>vo</strong>zmo`uva<br />
da se dobie objasnuvawe za faktorite {to trajno generiraat<br />
ekstremno ispoluvawe na op{testvenite odnosi {to od strana na op{-<br />
test<strong>vo</strong>to negativno se vrednuvaat. Me|utoa, se trgnuva od uverenieto<br />
deka to~no o<strong>vo</strong>j tip na odnosi {to se manifestira <strong>vo</strong> socijalnoto pole<br />
ednovremeno uka`uva na nivnata sudbinska i egzistencijalna va`nost<br />
i deka samo preku niv mo`e da se sfati i objasni pojavata.<br />
II. OPRAVDANOST NA ISTRA@UVAWETO<br />
Od dosega{nite izlagawa mo`e{e da se zabel`i deka ne e redok<br />
slu~ajot pri ostvaruvaweto na negovite potrebi i perspektivi pred<br />
obi~niot ~ovek da se ispravaat nepremostivi te{kotii i problemi<br />
ili <strong>vo</strong> nevrat da potonat site negovi nade`i.. Vo takvi uslovi ~ovekot<br />
ne bi bil ~ovek dokolku ne gi aktivira site s<strong>vo</strong>i potencijali za da<br />
izleze na kraj so vlijanijata {to go popre~uvaat negoviot opstanok zaradi<br />
iznao|awe pati{ta {to }e go osmislat negoviot `i<strong>vo</strong>t i nego<strong>vo</strong>to<br />
postojano dvi`ewe napred. Duri i koga mu e najte{ko ~ovekot poa|a<br />
od starata i mudra izreka "zdravje i `i<strong>vo</strong>t," {to mu o<strong>vo</strong>zmo`uva da<br />
istrae <strong>vo</strong> iznao|aweto novi supstituti i optimisti~ki kreacii <strong>vo</strong> koi<br />
}e se najde sebesi. Svesen deka negoviot `i<strong>vo</strong>t e osnovnata vrednost<br />
{to nikoj povtorno ne mo`e da mu ja dade, ~ovekot mora da ja neguva i<br />
od nea da poa|a <strong>vo</strong> ostvaruvaweto na negovata generi~ka su{tina. Me-<br />
|utoa, ona {to sekoj kaj sebe go po~ituva kako osnovna i najgolema<br />
vrednost, koja nema cena i so ni{to o<strong>vo</strong>zemsko ne mo`e da se meri, e<br />
pravilo {to niz celokupnata istorija na ~ovekot naiduvalo na brojni<br />
isklu~oci. Tie isklu~oci ne mu slu`at na ~est na ~ovekot i go degradiraat<br />
negoviot rod duri i pred `i<strong>vo</strong>tnite, kaj koi neprijatelot od<br />
33
Change language