Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
lekuvawe i ubist<strong>vo</strong>to go izvr{ile <strong>vo</strong> samata bolnica. Trojca od niv se<br />
nao|ale na izdr`uvawe merka na bezbednost <strong>vo</strong> du{evna bolnica poradi<br />
izvr{eno delo <strong>vo</strong> obid.<br />
I ovie storiteli na ubistva imale s<strong>vo</strong>i motivi za izvr{uvawe<br />
na deloto. Sodr`inaat na tie motivi ne mo`e da se procenuva kako kaj<br />
normalnite - presmetlivi lica poradi faktot {to <strong>vo</strong> momentot na<br />
izvr{uvaweto na ubist<strong>vo</strong>to tie bile so rastroena svest i <strong>vo</strong>lja.<br />
Nivnite motivi se patolo{ki, besmisleni i nerealni i vedna{ uka`uvaat<br />
na li~nost ~ija struktura vnimatrelno treba da se prou~i, bidej}i<br />
<strong>vo</strong> osnovata na nejzinite postavki kako pokrenuva~i na aktivnost<br />
se javuvaat i drugi patolo{ki porivi {to se produkt na nedostatocite<br />
na raz<strong>vo</strong>jot na biopsihosocijalnata struktura.<br />
Psihopatolo{kite motivi na psihoti~nite lica naj~esto bile<br />
izrazeni <strong>vo</strong> vid na patolo{ka qubomora, odnosno qubomora za koja nemalo<br />
nikakva realna podloga. Od o<strong>vo</strong>j motiv bile izavr{eni 10 ili<br />
29,4% ubistva. Dejstvieto na izvr{uvaweto naj~esto bilo naso~eno<br />
kon sopstvenata sopruga za koja storitelot smetal deka odr`uva<br />
seksualni odnosi so negoviot tatko, bra}a, drugi rodnini ili so za<br />
nego nepoznati lica. Ponekoga{ storitelot od sosema neutralni razgo<strong>vo</strong>ri<br />
izvlekuval zaklu~oci deka `enata nastojuva da se oslobodi od<br />
nego za da se oma`i za drug. Kon vakvi ubistva storitelot preo|al i<br />
pod dejset<strong>vo</strong> na imperativni halucinacii {to bile izre~eni od razni<br />
svetci ili pak poteknuvale od sopstvenoto telo. Vo opredeleni situacii<br />
patolo{kata qubomora go naso~uvala storitelot kon li{uvawe<br />
od `ui<strong>vo</strong>t na zamisleniot qubovnik na s<strong>vo</strong>jata `ena koj bil negov<br />
tatko, sin ili poznanik.<br />
Vtoriot, po~est oblik na motivi se nao|ale <strong>vo</strong> stra<strong>vo</strong>t po sopstveniot<br />
`i<strong>vo</strong>t. Smetaj}i deka nekoj niv saka da gi ubie ili pod vlijanie<br />
na interpretativni do`ivuvawa, storitelite izvr{ile 8 ili<br />
23,5% ubistva. Taka na primer, edno ubist<strong>vo</strong> e izvr{eno od strana na<br />
lice koe smetalo deka `enata mu ja pie krvta i pravi raznovidni<br />
ma|ii so cel da go li{i od `i<strong>vo</strong>t. Vo dva slu~ai storitelite gi ubile<br />
s<strong>vo</strong>ite tatkovci za koi smetale deka sakaat niv da gi ubijat. Od istive<br />
pri~ini eden storitel pukal od prozorecot na s<strong>vo</strong>jot stan <strong>vo</strong> sosema<br />
slu~ajni minuva~i, a drug izvr{il dve svirepi ubistva, bidej}i <strong>vo</strong><br />
`rtvata gi prepoznal s<strong>vo</strong>ite neprijateli pripadnici na edna tajna<br />
organizacija {to samiot ja sozdal <strong>vo</strong> s<strong>vo</strong>ite pretstavi. I na krajot, <strong>vo</strong><br />
eden slu~aj storitelot ja ubil s<strong>vo</strong>jata podstanarka smetaj}i deka taa<br />
mu satvila otrov <strong>vo</strong> pi<strong>vo</strong>to, a <strong>vo</strong> drugi dva slu~ai se ubieni dve lica <strong>vo</strong><br />
du{evna bolnica za koi storitelot smetal deka sakaat nego da go<br />
ubijat.<br />
Me|u drugite motivvi najdovme i na takvi kako na primer, deka<br />
`rtvata, baba na storitelot barala od nego da bide ubiena za toj da<br />
mo`e da go zeme <strong>vo</strong>l{ebniot prsten {to mu go vetila u{te kako dete,<br />
214
Change language