Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
itie. 13 Vo ovaa smisla e <strong>vo</strong> pra<strong>vo</strong> amerikasnskiot sociolog Xorx Mid<br />
koj veli deka ~ovekovata priroda e se u{te organizacija na instinkti.<br />
14 Spored nego, kaj ~ovekot kako i kaj `i<strong>vo</strong>tnite postojat i deluvaat<br />
dve grupi instinkti: prijatelski i neprijatelski. Od niv izniknal<br />
odreden tip na ~oveko<strong>vo</strong> povedenie, povedenie na poedinecot <strong>vo</strong><br />
grupata. Napadot vrz ostanatite poedinci od grupata e zamenet i ubla-<br />
`en na toj na~in {to poedinecot se potvrduva i istaknuva nad drugite<br />
<strong>vo</strong> igrata, dod<strong>vo</strong>ruvaweto, gri`ata za decata, <strong>vo</strong> izvesni op{ti sta<strong>vo</strong>vi<br />
na napadot i odbrtanata, a ne se pravi obid da se uni{ti poedinecot<br />
{to se napa|a. Ovie izmeni <strong>vo</strong> povedenieto Mil im gi prepi{uva na<br />
razli~nite obidi i gre{ki <strong>vo</strong> e<strong>vo</strong>lucijata od koja izniknalo op{test<strong>vo</strong>to...<br />
Nemodificiranoto samopotvrduvawe <strong>vo</strong> ovie uslovi zna~i i<br />
uni{tuvawe na napadnatiot poedinec. 15 So eden zbor, ~ovekot ubiva<br />
drug ~ovek ili vr{i drugo zlostorst<strong>vo</strong> bidej}i se u{te dokraj ne gi<br />
modificiral s<strong>vo</strong>ite instinkti pri ostvaruvaweto na smislata na negoviot<br />
`i<strong>vo</strong>t.<br />
I pokreaj preteranoto svrtuvawe kon biolo{kata priroda na<br />
~ovekot i nego<strong>vo</strong>to interpretirawe isklu~i<strong>vo</strong> od poziciite na socijalnata<br />
psihologija, <strong>vo</strong> vakvite i sli~ni razmisluvawa se krie golema<br />
vistina za koja sovremenata filozofska i antropolo{ka misla mora<br />
da <strong>vo</strong>di posebna smetka ako saka dokraj da ja osvetli smislata na<br />
~oveko<strong>vo</strong>to postoewe. Na toj na~in se prodlabo~uvaat Marksovite<br />
idei deka ~ovekot i op{test<strong>vo</strong>to ne stojat <strong>vo</strong> odnos na del i celina,<br />
nitu pak <strong>vo</strong> odnos na suprematgija i subordinacija. "^ovekot i op{test<strong>vo</strong>to<br />
se dve realnosti {to se najtesno povrzani i zamno zavisni, no<br />
koi pretstavuvaat dva totaliteti so specifi~na sodr`ina neoddeliva<br />
13<br />
"Pogre{en bi bil zaklu~okot koga bi tvrdele deka Marks gi re{il<br />
site problemi na ~ovekot. Mnogu pra{awa Marks ne mo`el ni da gi vidi, a<br />
duri sovremenata nauka ni ja otkriva seta kompleksnost na problemite {to<br />
stojat pred teorijata na li~nosta. Koga utvrdil deka differentia specifica na ~ovekovata<br />
prakti~na dejnost so koja ~ovekot go menuva svetot i samiot sebe, toj<br />
ne mo`el da se zapre na ni<strong>vo</strong>to na filozofskata apstrakcija. Treba{e da se<br />
ispitaat konkretnata sredina i uslovite <strong>vo</strong> koi se vr{i ~ovekovata praktika,<br />
odnosno da se ustanovi koj e toj najelementaren ~ove~ki prakti~en odnos.<br />
So konkretna socilolo{ko-ekonomska analiza Marks ja potvrdil s<strong>vo</strong>jata hipoteza<br />
deka toa se ekonomskite odnosi i od niv go po~na prakti~noto istra`uvawe.<br />
No Marks nikoga{ ne zaboravi deka lu|eto se nositeli na tie odnosi,<br />
deka <strong>vo</strong> tie primarni materijalni odnosi u~estvuva ~ovekot ne samo kako fizi~ko,<br />
telesno bitie, tuku i kako subjekt na s<strong>vo</strong>jata psiha so s<strong>vo</strong>ite duhovni<br />
kvaliteti. Od druga strana - slo`enata antropolo{ka struktura na negovata<br />
psiha Marks samo ja nasetil, intuitivno na izvesni mesta genijalno ja anticipiral,<br />
no ne ja objasnil." Golubovi} I, str.100-102.<br />
14<br />
Mid, str. 581.<br />
15<br />
Ibid, str. 582.<br />
24
Change language