Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
mi. Sovremenata pak egzistencionalisti~ka i personalisti~ka filozofija<br />
pretstavuvaat protest protiv vakvite, no istovremeno protiv<br />
marksisti~kite sfa}awa za{to poa|aat od pretpostavkata deka mo`e<br />
da se rasprava samo za oddelniot individualiziran ~ovek ili za li~nosta,<br />
a ne i za ~ovekot <strong>vo</strong>op{to kako istoriska kategorija, a so toa<br />
poedine~nata ~ovekova egzistencija ja pret<strong>vo</strong>rija <strong>vo</strong> metafizi~ka kategorija.<br />
Razmisluvaj}i na o<strong>vo</strong>j na~in i ovie filozofski pravci doa-<br />
|aat do istite problemi na sovremeniot ~ovek, pa duri i gi prodlabo-<br />
~uvaat do taa mera {to ja postavuvaat kategorijata na apsurdnosta i<br />
apsurdniot ~ovek. 3 Za niv apsurdot ne e ni{to drugo tuku odnos na ~ovekot<br />
sprema svetot {to go opkru`uva. Su{tinata na apsurdot ostvaruva,<br />
pred se izvesna neskladnost: me|u ~ovekovite streme`i kon edinst<strong>vo</strong><br />
i neostranliviot dualizam na duhot i prirodata, me|u ~ovekovite<br />
streme`i kon ve~nosta i opredelenoto traewe na nego<strong>vo</strong>to postoewe,<br />
me|u "nespokojst<strong>vo</strong>to" {to e negova vistinska su{tina i zaludnosta na<br />
negovite napori. Smrtta, postoeweto na pove}e vistini, kako i pove}e<br />
bitija <strong>vo</strong> eden ~ovek ~ii {to broj ne mo`e da se namali, nerazbirli<strong>vo</strong>sta<br />
na stvarno postoe~koto, slu~ajot - ete toa se polovite na<br />
apsurdot. 4<br />
Vo pogled na re{enijata na ~ovekovite problemi osnovnata i<br />
neizbe`na logi~ka posledica na filozofijata na apsurdot e potpolna<br />
ramnopravnost na site postapki: ne postoi dobro i zlo, postoi samo<br />
svest za apsurdot. Ednak<strong>vo</strong>sta na site iskustva, moralni i nemoralni i<br />
kultot na sega{nosta, nasproti kultot na trajnosta, minatoto i idninata,<br />
toa se osnovnite posledivci na filozofijata na apsurdot. Da se<br />
`ivee pove}e, a ne podobro, toa e devizata na deloto na Kami - "Mit za<br />
Sizif." Negoviot apsurden junak e ~ovek koj ne se otka`uva nitu od<br />
edno s<strong>vo</strong>e ubeduvawe, toj saka da `ivee <strong>vo</strong> idnina bez nade`i i iluzii,<br />
no i bez pomiruvawe so sudbinata. Takviot ~ovek se afirmira so pobuna.<br />
Ako svetot e bezli~en, {to mu preostanuva na ~ovekot osven herojskiot<br />
buntoven pesimizam od tipot na Sizif: da se izdr`i bez nade`,<br />
da se pravi ona {to zavisi od nego i da se deluva bez iluzii, no ne<br />
za ve~nosta, tuku za denes. Spored Kami, Sizif ne e nesre}nik tuku junak<br />
koj <strong>vo</strong> s<strong>vo</strong>jata rabota vsu{nost e sre}en. Vo herojskoto prifa}awe<br />
na `i<strong>vo</strong>tot onakov kakov {to e, treba da zamre smeeweto na bogovite<br />
koga kamenot na Sizif povtorno }e se strkala niz planinata. So s<strong>vo</strong>jot<br />
trud Sizif e vsu{nost posilen od bogovite koi mislele dekja go<br />
kaznile.<br />
3<br />
Za apsurdnosta na ~ovekovata egzistencija pi{uvale brojni pretstavnici<br />
na egzistencionalisti~kata filozofija, kako na primer: @an Pol<br />
Sartr, Hajdeger, Karl Jaspers, Lav [estov, Seren Kjerkegor. Najzna~aen<br />
pretstavnik na teorijata na apsurdot e me|utoa Alber Kami so s<strong>vo</strong>ite dve najzna~ajni<br />
dela: "Mit za Sizif" i "Stranec."<br />
4<br />
Sartr, str. 136.<br />
17
Change language