Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
na bra~nite, semejnite i srodni~kite odnosi 45 11,9%<br />
7. Ubistva poradi te{ko naru{uvawe<br />
na sosedskite odnosi po dolgotrajni<br />
sporovi od imoten karakter 43 11,2%<br />
8. Ubistva od strana na lica {to <strong>vo</strong><br />
momentot na deloto se nao|ale <strong>vo</strong><br />
alkoholizirana sostojba poradi upatena<br />
navreda 10 2,6%<br />
9. Ubistva poradi odbivawe fizi~}i napad<br />
od pomal intenzitet 8 2,1%<br />
10. Ubistva na mig 12 3,1<br />
11. Ubistva od nebre`nost 24 6,2%<br />
12. Ubistva od drugi motivi 4 1,0%<br />
Vkupno: 385 100,0<br />
Za vakvata klasifikaciona {ema na ubistvata spored motivite<br />
se opredelivme po prethodno studiozno analizirawe na motivite {to<br />
se pojavija <strong>vo</strong> na{iot primerok na istra`uvaweto, odnosno trgnuvaj}i<br />
od okolnostite {to vlijaele vrz nivnoto kone~no oblikuvawe i manifestirawe.<br />
Pritoa, kaj devetata i desetata grupa lesno }e se zabele`i<br />
opredelena nedoslednost {to svesno e napravena so ogled na toa {to<br />
po<strong>vo</strong>dot i brzinata na nastapuvaweto na moti<strong>vo</strong>t kaj ovie dela na nivnite<br />
storiteli im davaat specifi~en karakter. Ist e slu~ajot i so<br />
edinaesetata grupa kade, iako se raboti za nemotivirani ubistva, be{e<br />
nu`no posebno izd<strong>vo</strong>juvawe zaradi zafa}awe na site dela od primerokot<br />
na istra`uvaweto, a <strong>vo</strong> dvanaesetata grupa go pomestivme nezna-<br />
~itelniot broj od ~etiri ubistva, kaj koi pobudite na storitelot ne<br />
mo`evme precizno da |i vklopime <strong>vo</strong> nekoja od prethodnite grupi. Na<br />
toj na~in se vpu{tivme <strong>vo</strong> edna dosta slo`ena zada~a, odnapred svesni<br />
za terminolo{kite nepreciznosti i site te{kotii {to mo`at da proizlezat<br />
poradi slo`enosta i me|usebnata povrzanost i isprepletenost<br />
na mnogubrojnite srodni motivi. Me|utoa, nivnoto svesno predo~uvawe<br />
<strong>vo</strong> golema mera ni pomogna pri opredeluvaweto na principot na<br />
podelbata (principum divisionis) da trgmneme od dominantnite motivi<br />
{to gi uslovuvale ubistvata kako od edinstvena osnova {to <strong>vo</strong> o<strong>vo</strong>j<br />
moment mo`e da ni pru`i seopfatna klasifikacija. 63<br />
Vakvata klasifikacija na motivite ni ja nametnaa i opredeleni<br />
pri~ini od prakti~na priroda. Imeno, <strong>vo</strong> opredelen broj slu~ai<br />
sudiite propu{tile da go opredelat moti<strong>vo</strong>t na ubist<strong>vo</strong>to. Od ona {to<br />
63<br />
"Poradi slo`enosta i nedo<strong>vo</strong>lnata ispitanost se u{te ne postojat<br />
soodvetni termini za adekvatno ozna~uvawe na razli~nite vidovi motivi, pa<br />
tie se ozna~uvaat so potrebite, interesite, sta<strong>vo</strong>vite, baarwata {to le`at <strong>vo</strong><br />
nivnata osnova, ili so dejstvieto so koe e izvr{eno deloto ili so<br />
k0onfliktot me|u ubiecot i ubieniot." Pe{i} I, str. 102.<br />
89
Change language