Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
nego<strong>vo</strong> otu|uvawe, se ne{ta {to proizleguvaat od samite op{testveni<br />
sili. Dotoga{ harmoni~noto oblikuvawe na li~nosta kako edinst<strong>vo</strong><br />
na individualnoto i kolektivnoto <strong>vo</strong> odnesuvaweto e rabota na sekoj<br />
poedinec i nego<strong>vo</strong>to <strong>vo</strong>spitno i primerno deluvawe na drugite. Kolku<br />
pove}e odnosite se pribli`uvaat kon humanisti~kite ideali, dotolku<br />
pove}e op{testvenite normi dobivaat zna~ewe na individualni normi,<br />
a celokupnoto nego<strong>vo</strong> deluvawe e kulturno deluvawe, bidej}i dr`avata<br />
prestanuva da se javuva kako posrednik me|u lu|eto kako oblik na<br />
otu|ena op{testvenost.<br />
Pritoa, slobodata na ~ovekot se javuva kako osnoven ideen pokrenuva~<br />
i kriterium za ostvaruvawe na li~nosta, taa se o~ituva kako<br />
racionalna, razumna i razborita soglasnost me|u op{testvenata svest<br />
i ~ovekot <strong>vo</strong> negovata univerzalnost i vkupnite op{testveni odnosi.<br />
Slobodata e ~in {to nas kako li~nost ne poni`uva i kako poni`ena,<br />
obavezna smalena individualnost ne predva na op{testveno prisilnite<br />
odnosi koi zna~at preduslov za ostvaruvawe na porocesot na individualizacijata<br />
na op{test<strong>vo</strong>to i poop{testvuvawe na individualnosta.<br />
Na o<strong>vo</strong>j stepen na raz<strong>vo</strong>j najmnogu doa|a do izraz pojavata na otu-<br />
|enost na ~ovekot za op{testvenite odnosi, bidej}i na ova ni<strong>vo</strong> ~ovekot<br />
e povikan da pru`a {to pove}e dokazi za s<strong>vo</strong>jata sloboda, slobodna<br />
<strong>vo</strong>lja i kriti~ko mislewe i svest. Vo ovie uslovi me|usebnata zavisnost<br />
na ~ovekovata sloboda i nesloboda, op{testvenata zavisnost i<br />
nezavisnost, idejnite manifestacii i kriti~nosta tolku se me|usebno<br />
zavisni {to najsilno ja izrazuvaat sprotivstavenosta na ~ovekot so<br />
sopstvenata otu|enost. Sega{nive uslovi se najblisku do mo`nostite<br />
za ostvaruvawe na ~ovekot <strong>vo</strong> negoviot totalitet, kako izraz na negovite<br />
t<strong>vo</strong>re~ki sposobnosti, a pritoa i najograni~eni <strong>vo</strong> toa. Vo kapitalisti~kite<br />
uslovi na proiz<strong>vo</strong>dst<strong>vo</strong>, <strong>vo</strong> uslovi na klasna podelenost i<br />
izdiferenciranost na eksploatatorski odnosi <strong>vo</strong> proiz<strong>vo</strong>dst<strong>vo</strong>to ~ovekot<br />
najmnogu se ~uvstvuva izguben, bespomo{en, otfrlen i <strong>vo</strong> streme-<br />
`ot da se stekne so ona {to go izgubil, da stekne sopstvena sigurnost<br />
<strong>vo</strong> `iveeweto, posegnuva po odnesuvawa {to ja naru{uvaat sigurnosta<br />
na drugiot, zatoa {to samo na toj na~in postignnuva sopstvena sigurnost.<br />
To~no zatoa, <strong>vo</strong> sovremenite uslovi iracionalnoto i racionalnoto,<br />
nu`noto i slu~ajnoto, nasledenoto i steknatoto, dadenoto i sozdadenoto,<br />
sekoga{ ni davaat edna nova li~nost, koja nam sekoga{ ni e<br />
tu|a i <strong>vo</strong> koja vrz psiholo{ka osnova se javuva anksioznost, agresivnost,<br />
nesigurnost i omraza do te`nenie za ubist<strong>vo</strong> na drugiot zaradi<br />
sopstvenata sigurnost i sovladuvawe na site sostojbi na frustriranost.<br />
2. Trgnuvaj}i od marksisti~ko-dijalekti~kiot model <strong>vo</strong> objasnuvaweto<br />
na kriminalitetot i <strong>vo</strong> toj red na ubistvata kako eden od<br />
najte`{kite oblici na kriminalno odnesuvawe, nu`no doa|ame do<br />
onie postavki {to korenite na kriminalnoto odnesuvawe gi baraat <strong>vo</strong><br />
sprotivnostite na klasno struktuiranoto op{test<strong>vo</strong> koe ja determi-<br />
15
Change language