Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
doen~e. A koga poradi nadvladuvawe na maj~iniot nagon ili poradi<br />
strav od gnasewe od samostojno izvr{uvawe na takov akt, majkata }e go<br />
odbie izvr{uvaweto na deloto, obi~no na pomo{ i priteknuva<br />
nejzinata majka (<strong>vo</strong> eden slu~aj i tatkoto), prezemaj}i go samata dejstvieto<br />
na izvr{uvaweto, no sepak so stvarna ili molkumna soglasnost<br />
na }erkata.<br />
Vo na{eto istra`uvawe najdovme pet vakvi slu~ai i samo tri<br />
kade {to, poradi <strong>vo</strong>nbra~nosta na deteto, samata majka go li{ila od<br />
`i<strong>vo</strong>t s<strong>vo</strong>eto doenn~e.<br />
Storitelite na ovie ubistva poteknuvaat od zaostanata prete`no<br />
selska sredina (75,0%), kade{to ra|aweto na <strong>vo</strong>nbra~no dete se<br />
u{te se smeta za golem sram. Tie obi~no bile od siroma{ni semejstva,<br />
i, kako {to rekovme, so mnogu nisko obrazovanie i socijalna svest.<br />
Kako neposredni izvr{iteli na ubistvata prete`no se javuvale<br />
lica od `enski pol (53,8%), no ne e mal brojot i na ma`ite. Me|utoa,<br />
pri~inite za osloboduvawe od nesakano dete kaj licata od ma{ki pol<br />
se javuvaat <strong>vo</strong> malku izmenet oblik. Imeno, okolnostite {to kaj niv ja<br />
formiraat idejata s<strong>vo</strong>eto ili tu|o dete da go smetaat za tovar od koj<br />
mo`at da se oslobodat samo so nego<strong>vo</strong> li{uvawe od `i<strong>vo</strong>t, bile u{te<br />
pobizarni: neosnovano somnenie deka deteto ne e nego<strong>vo</strong>; deka nego<strong>vo</strong>to<br />
dete li~i i go potsetuva na omrazenata te{ta i na krajot, edenostavno<br />
na storitelot ne mu se dopa|alo deteto od prviot brak na negovata sega{na<br />
<strong>vo</strong>nbra~na sopruga. A deka seto toa uka`uva na zgolemenata op{-<br />
testvena opasnost i osobeno izrazenite iskol~eni crti na li~nosta na<br />
ovie storiteli, ne treba posebno da se doka`uva.<br />
Storitelite na ovie dela bile od najrazli~na <strong>vo</strong>zrast, porano<br />
neosuduvani i re~isi isklu~i<strong>vo</strong> od makedonska nacionalnost (91,7%).<br />
So ogled na zanimaweto dominiraat doma}inkite (53,3%), a potoa<br />
NKV i PKV rabotnici (25,0%). <strong>Ubistvata</strong> {to gi storile ovie lica<br />
<strong>vo</strong> 66,7% slu~ai bile odnapred planirani, a <strong>vo</strong> 91,7% zavr{ile so smrt<br />
na `rtvata.<br />
- Ubist<strong>vo</strong> na dete pri pora|awe. Procentot na ubistvata na dete<br />
pri pora|awe od 28,6% uka`uva deka moti<strong>vo</strong>t {to go opredelivme kako<br />
eliminacija na lice {to pretstavuva tovar za interesite na storitelot<br />
se poka`a zna~itelen. Za vakvata negova pojavnost pridonele slednive<br />
faktori. Nazadnite konzervativni sfa}awa i predrasudi na sredinata<br />
izrazeni preku sfa}aweto deka <strong>vo</strong>nbra~oto maj~nst<strong>vo</strong> povlekuva<br />
te`ok sram. Niskoto ni<strong>vo</strong> na seksualna prosvetenost i nedo<strong>vo</strong>lnoto<br />
vklu~uvawe na `enata <strong>vo</strong> op{testvenoekonomskite procesi kako produkt<br />
na partijalhalnite odnosi <strong>vo</strong> semejst<strong>vo</strong>to osobeno na selo. Poradi<br />
site ovie op{testveni faktori, <strong>vo</strong> opredeleni delovi od na{ata republika<br />
se u{te se sre}ava neramnopravnosta na `enata <strong>vo</strong> odnos na op{-<br />
testvenata i ekomomskata polo`ba na ma`ot. A seto toa nu`no se reperkutira<br />
vrz karakteristikite na nejzinata li~nost. Od analizata na<br />
podatocite od na{eto istra`uvawe kaj storitelite na ~edoubist<strong>vo</strong>to<br />
98
Change language