Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
preteranata hrabrost (nemawe strav od posledicite na deloto i kaznata),<br />
preteranata sigurnost <strong>vo</strong> sebe, re{itelnosta, pa i humanosta,<br />
kaj eutanazijata, na primer.<br />
Glavnoto determinira~ko dejst<strong>vo</strong> <strong>vo</strong> javuvaweto na opredeleni<br />
kriminalni odnesuvawa sepak im pripa|a na negativnite karakterni<br />
osobini. Toa e slu~aj osobeno toga{ koga kaj edna li~nost }e se steknat<br />
golem broj takvi osobini koi mo`at da ostvarat opredeleno vlijanie<br />
vrz javuvaweto na krivi~nite dela, no sekoga{ <strong>vo</strong> vrska so op{-<br />
tite i posebnite objektivni kriminogeni faktori.<br />
^ovekoviot karakter prioritetno se poka`uva <strong>vo</strong> opredelena<br />
aktivnost, <strong>vo</strong> negovite sta<strong>vo</strong>vi, idei, vrednosti, nameri, <strong>vo</strong>lja i planovi.<br />
Preku negovite povedenija mo`e najjasno da se vidi dali negovite<br />
karakterni osobini se dobri - pozitivni, ili lo{i - negativni. Vo<br />
taa smisla e mo`na objektivna ocenka na li~nosta, {to zavisi od toa<br />
kako poedinecot se odnesuva sprema sebesi, sprema drugite lu|e od negovata<br />
potresna (prijateli, drugari, bra~en partner, ~lenovi na semejst<strong>vo</strong>to)<br />
i po{irokata sredina, sprema rabotata i sopstveniot `i<strong>vo</strong>ten<br />
poziv, sprema predmetite {to go opkru`uvaat, sprema prirodata,<br />
umetnosta, kulturata i drugite eti~ki vrednosti. Soglasno navedenoto<br />
~ovekot mo`e da se odnesuva ~esno ili ne~esno, slobodno ili ograni~eno,<br />
so potpirawe vrz sopstvenite sili (samouvereno) ili vrz drugi<br />
(kolebli<strong>vo</strong>), konformisti~ki ili nekonformisti~ki, so `elba da<br />
pru`a pomo{ (altruizam) ili da se maltretira okolinata (egoizam),<br />
trudoqubi<strong>vo</strong> ili mrzli<strong>vo</strong>, itn. Doslednosta <strong>vo</strong> odbiraweto na opredelen<br />
vid povedenie ja izrazuva karakternata individaulnost na edna<br />
li~nost, koja, <strong>vo</strong> zavisnost od brojni drugi faktori, ponekoga{ mo`e<br />
da bide popodlo`na na kriminalni vlijanija {to mo`e da dovede i do<br />
izvr{uvawe na ubist<strong>vo</strong>.<br />
Vo nastojuvawe da gi sogledame i prika`eme karakternite osobenosti<br />
na lu|eto na koi polesno se kalemat ubistvata bevme odnapred<br />
ograni~eni so ogled na toa {to pri izrekuvaweto na kaznata sudovite<br />
mnogu slabo se zanimavaat so o<strong>vo</strong>j aspekt na li~nosta, osven ne{to pove}e<br />
kaj odmeruvaweto na kaznata, kade {to sosema golo se naveduvaat i<br />
procenuvaat s<strong>vo</strong>jstvata kako {to se: bil dobar gra|anin, imal dobar<br />
odnos kon sredinata, bil ~esen i ugleden itn. itn. Zatoa bevme upateni<br />
na li~nite listovi na osudenite lica i toa samo na onie osudenici<br />
{to <strong>vo</strong> momentot na istra`uvaweto gi zateknavme na izdr`uvawe na<br />
kaznata i vrz koi bile praveni analizi za nivnite karakterni osobini.<br />
Vo KPD Idrizo<strong>vo</strong> od strana na domskiot psiholog od o<strong>vo</strong>j<br />
aspekt bile obraboteni samo 68 lica. Od niv kaj 27 (31,7%) bil ustanoven<br />
kriti~en odnos sprema sebe <strong>vo</strong> pogled na sopstvenoto povedenie i<br />
izvr{enoto krivi~no delo, {to poka`uva deka pogolemiot broj ubijci<br />
naj~esto se nesamokriti~ni li~nosti. Od druga strana, istive ovie<br />
osudenici izrazile golem stepen na kriti~nost sprema drugite lu|e <strong>vo</strong><br />
196
Change language