Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)

280
ZAKLU^OCI
Zo{to ~ovekot ubiva ~ovek, koj se socijalnite i li~nite karakteristiki
na ubiecot i {to da se stori so i za storitelot na ubistvoto,
ete toa bea osnovnite pra{awa na ovoj trud. Pra{awata se
navidum ednostavni, me|utoa sekoj onoj {to barem malku se zanimaavl
so baraweto na nivniot odgovor sigurno e deka ne mo`el, a da ne si
postavi i redica drugi pra{awa {to se povrzani so esencijalnite i
egzistencijalni problemi na ~ovekot, koja e su{tinata na negovata
pririoda, dali spored taa priroda ~ovekot e dobar ili lo{, koi se ngovite
~ove~ki karakteristiki i vo {to se sostoi smislata na negoviot
`ivot. Site ovie pra{awa vsu{nost ~ovekot otsekoga{ si gi postavuval
no vo domenot na filozofijata, antropologijata, psihologijata i
drugite op{testveni nauki se u{te ne se pronajdeni vistinskite
odgovori {to sekako se dol`i na toa {to ~ovekot e slo`en fenomen
sostaven od brojni i isprepleteni fizi~ki, biolo{ki, psiholo{ki i
psihosocijalni komponenti. Toa, me|utoa, ne zna~i deka vo ovoj pogled
ne e ni{to storeno. Naproviv, na podra~jeto na ovie nauki e dojdeno do
zna~ajni soznanija od koi {to i nie pojdovme vo dobli`uvaweto do
odgovorite na na{ite po~etni pra{awa.
1. Spored svojata priroda ~ovekot e slo`en oblik na `iva materija
i nejzinoto dvi`ewe {to go formiraat kako nagonsko, emocionalno
(~uvstvitelno) i racionalno (mislovno) bitie. Toa se osnovnite
elementi {to go opredeluvaat negovoto specifi~no postoewe.
Od kombinacijata na ovie elementi zavisi na~inot na ~ovekovoto mislewe
i vidot i stepenot na ostvaruvaweto na negovite nagovi i ~uvstva.
Site tie procesi se odbvivaat spored zakonite na nu`nosta
vklu~uvaj}i go tuka pokraj dejstvoto na vnatre{nite i vlijanieto na
nadvore{nite sili. Ova se osnovite so koi trgnuvaj}i od Marks, filozofijata
mu se sprotivstavuva na spekulativnoto tretirawe na ~ovekot.
Imeno, Marks ja sogledal op{estvenata i istoriskata osnova za
razvitokot na ~ovekot i tamu ja bara negovata su{tina. Za nego ~ovekot
e biolo{ko i prirodno su{testvo, no koe stanuva ~ove~ko su{testvo
duri vo onoj moment koga se oddeluva od prirodata gradej}i ja
svojata sopstvena istorija. Istoriskiot karakter na ~ovekot ozna~uva,
pred se, deka ~ovekot nastanal kako rezultat na op{testvenata istorija
i deka kako takov e generi~ko su{testvo - su{testvo na praktikata.
So svojot trud ~ovekot ja menuval prirodata no i samiot sebesi,
za{to ~ovekovata praktika podrazbira ne samo sozdavawe novi objekti,
oblici i procesi, tuku i samosozdavawe. Vo soglasnost so vakvite