Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
`uvaweto (dekemvri, 1984) prestojuvale <strong>vo</strong> KPD Idrizo<strong>vo</strong>, testovite<br />
na inteligencija (ravenovi matrici) bile primeneti samo vrz 59 osudenici<br />
i bile dobieni navedenite sostojbi.<br />
Maliot broj i strukturata na navedenite podatoci za stepenot<br />
na inteligencijata na ubijcite ne se do<strong>vo</strong>lni za da mo`e da se tvrdi<br />
deka niskata inteligencija pretstavuva faktor od posebno zna~ewe za<br />
izvr{uvaweto na ubistvaat. Toa proizleguva od faktot {to kako izvr{itelia<br />
na ovie dela se pojavuva dosta viskok procent na lica so natprose~na<br />
inteligencija. Seto toa poka`uva deka odnosot me|u inteligencijata<br />
i ubistvata mora da se posmatra edinstveno <strong>vo</strong> povrzanost so<br />
deluvaweto na {irok splet od objektivni i subjektivni kriminogeni<br />
faktori koi mo`at da najdat s<strong>vo</strong>j odraz preku inteligencijata na konkretnata<br />
li~nost. Imeno, mora da se ima predvid deka <strong>vo</strong> zavisnost od<br />
karakterot i slo`enosta na konkretniot op{testven konflikt {to se<br />
razre{uva so ubist<strong>vo</strong>, inteligencijata mo`e da ima d<strong>vo</strong>jna uloga: edna,<br />
<strong>vo</strong> nasoka {to zna~i iznao|awe najdobar na~in za izvr{uvawe na deloto,a<br />
druga, <strong>vo</strong> nasoka na nesnao|awe - re{enie {to zna~i izbegnuvawe<br />
na konfliktnata situacija i sogleduvawe na op{testvenoto zna~ewe i<br />
posledicite od s<strong>vo</strong>eto povedenie. Od analizata na konkretnite opisi<br />
<strong>vo</strong> vrska so na~inot na izvr{uvaweto na deloto ovde sepak posredno<br />
mo`e da se izvle~e zaklu~okot deka kaj ubistvata od na{iot primerok<br />
inteligencijata ja ima prvata uloga. A toa zna~i deja ubijcite se sepak<br />
lica {to ne gi krasi ovaa osobina.<br />
1.2. Karakter na ubijcite<br />
Pod poimot karakter <strong>vo</strong> psiholo{kata literatura naj~esto se<br />
opfateni onie osobini na li~nosta {to go poka`uvaat nejzinoto povedenie<br />
so ogled na socijalnite i moralnite normi i sfa}awata na<br />
opredeleno op{test<strong>vo</strong>. Ottuka, karakternite osobini na poedinecot<br />
se onie osobini so koi se izrazuva pridr`uvaweto kon socijalnite i<br />
eti~kite normi {to vladeat <strong>vo</strong> edno konkretno op{test<strong>vo</strong>. Toa pridr-<br />
`uvawe ili nepridr`uvawe se izrazuva pred sî, preku ~oveko<strong>vo</strong>to<br />
povedenie <strong>vo</strong> procesot na trudot i preku negoviot odnos sprema sebe i<br />
drugite lu|e.<br />
Karakternite osobini na poedinecot se mnogubrojni i vklopeni<br />
<strong>vo</strong> integrativen sistem od osobini {to mu o<strong>vo</strong>zmo`uvaat relativno<br />
dosledno postapuvawe. Ponekoga{ tie osobini mo`at da imaat zna~ewe<br />
<strong>vo</strong> uslovuvaweto na ~oveko<strong>vo</strong>to prestapni~ko povedenie. Tak<strong>vo</strong> dejst<strong>vo</strong><br />
mo`at da manifestiraat negativnite karakterni osobini kako<br />
{to se: primitivizam, podmolnost, prepotentnost, grubost, nesovesnost,<br />
neiskrenost, mrzli<strong>vo</strong>st, egoizam, <strong>vo</strong>obrazenost, nekriti~nost i<br />
nesamokriti~nost, neupornost, kolebli<strong>vo</strong>st malicioznost, nediscipliniranost,<br />
pasivnost, preterana samodoverba i sl. Me|utoa, <strong>vo</strong> nekoi<br />
slu~ai i opredeleni pozitivni osobini kako {to se: upornosta,<br />
195
Change language