Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
{uvaweto na kaznata zat<strong>vo</strong>r. Od nea se o~ekuva da go izmeni kvalitetot<br />
na li~nosta na zat<strong>vo</strong>renikot i da go vrati <strong>vo</strong> slobodnata zaednica<br />
so zajaknati socijalnoeti~ki sfa}awa i rezistenten odnos sprema<br />
raznovidnite vlijanija {to <strong>vo</strong>dat kon kriminal. Vo taa smisla, za<br />
da se osposobat za uspe{no vklu~uvawe <strong>vo</strong> op{testvenite odnosi na na-<br />
~in {to obezbeduva nivnoto idno povedenie da se ostvaruva <strong>vo</strong> sobraznost<br />
so elementarnite normi i op{testveni vrednosti i sta<strong>vo</strong>vi,<br />
sprema osudenite lica treba da se primenuva pre<strong>vo</strong>spiten tretman. A<br />
toj tretman pretstavuva zbir od postapki {to osudenoto lice treba da<br />
go navedat na lojalen odnos sprema op{testvenite dol`nosti so razvivawe<br />
na nego<strong>vo</strong>to sopstveno ~uvst<strong>vo</strong> za socijalna odgo<strong>vo</strong>rnost.<br />
No kako {to spomnavme pogore, niz kaznuvaweto se provlekuvaat<br />
i retributivni elementi, na {to osobeno uka`uva postoeweto na<br />
smrtnata kazna, postavuvaweto na odgo<strong>vo</strong>rnosta <strong>vo</strong> zavisnost od te`inata<br />
na deloto i stepenot na vinata i drugi odredbi od na{iot krivi~en<br />
zakon. Me|utoa, krivi~nopravnata prevencija <strong>vo</strong> sekoj slu~aj e<br />
osnovnata ideja na na{eto krivi~no i izvr{noto zakonodavst<strong>vo</strong>, 227 a<br />
represijata samo ostatok od koj na ova ni<strong>vo</strong> od raz<strong>vo</strong>jot na op{testvenoekonomskite<br />
odnosi toa ne mo`e da se otka`e. Toa e nu`nost {to<br />
izvira od potrebata za za{tita na op{test<strong>vo</strong>to i zado<strong>vo</strong>luvawe na<br />
negovite barawa za izrekuvawe op{testveno moralen prekor i neodobruvawe<br />
na kriminalnoto povedenie kako negativen oblik na op{testveno<br />
povedenie. Postoeweto na elemenmti na represivnost i od drugi<br />
227<br />
Vo Zkonot za izvr{uvawe na sankciite za krivi~ni dela i<br />
stopasnki prestapi ("SB SRM," 1979/19, <strong>vo</strong> antamo{niot tekst ZIS), celta<br />
an izvr{uvaweto na kaznata zat<strong>vo</strong>r e regulitrana <strong>vo</strong> ~l. 10 koj glasi: "Celta<br />
na izvr{uvaweto na kaznata zat<strong>vo</strong>r e osposobuvawe na osudenite lica po<br />
otpu{taweto na sloboda da `iveat i rabotat <strong>vo</strong> soglasnost so zakonot, da gi<br />
ispolnuvaat dol`nostite na ~ovek i gra|anin na socijalizsti~kata<br />
samoupravna zaednica i pove}e da ne vr{at krivi~nio dela (st. 1). Za<br />
postignuvawe celta na kaznata zat<strong>vo</strong>r sprema osudenite lica se primenuvaat<br />
soodvetni <strong>vo</strong>spitni i pre<strong>vo</strong>spitni merki (st. 2)."<br />
I pokraj s<strong>vo</strong>ite humanisti~ki nasoki ovaa odredba od ZIS treba da se<br />
podlo`i na kritika, bidej}i ne e celosna: ne e <strong>vo</strong> soglasnost so odredbata od<br />
~l. 33 KZ SFRJ. So nea imeno se istaknuva samo specijalnopreventivnata<br />
uloga na kaznata, {to i pokraj site `elbi ne mo`e da bide bi teoretska nitu<br />
pak prakti~na vistina. Nikoj ne mo`e da ja ospori realnosta deka zat<strong>vo</strong>rot gi<br />
sodr`i site elementi na kazna i deka <strong>vo</strong> na{eto krivi~no zakonodavst<strong>vo</strong> i za<br />
nego va`at generalnopreventivnite celi, kako i toa deka preku niv se<br />
ostvaruva idejata za odmazda. Pra{aweto e samo <strong>vo</strong> toa kade treba da se stavi<br />
akcedntot i na koj na~in da se priznae i regulira i ostvaruva nepodvle~enata<br />
(<strong>vo</strong> o<strong>vo</strong>j slu~ajj i nespomnatiete) celik i komponenti na kaznata.<br />
224
Change language