Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
cija ni se ~ini deka e sosema do<strong>vo</strong>lno ako navedeme deka najgolemiot<br />
broj ubijci pred doa|aweto <strong>vo</strong> ustanovata bile zemjodelci, a spored<br />
misleweto na upravata (ili podobro re~eno spored mo`nostite na<br />
ustanovata) za niv }e bide najdobro ako od nea izlezat kako industriski<br />
rabotnici.<br />
Vo vrska so ova na~elo se postavuva edno osnovno teoretsko<br />
pra{awe: dali osudeni~kata rabota ima prinuden karakter. Na{e mislewe,<br />
sakale ili ne, mora da priznaeme e deka <strong>vo</strong> sega{nite uslovi<br />
osudeni~kaya rabota e prisilna. Toa zna~i deka <strong>vo</strong> institucionalnite<br />
uslovi, dokolku nema adekvatna motivacija i dobro<strong>vo</strong>lno i samostojno<br />
prifatena rabota, taa <strong>vo</strong> su{tina <strong>vo</strong> golem del e prinuda i retribucija.<br />
Toa proizleguva od zakonskata odredba {to propi{uva obligatorna<br />
rabota {to ne e slu~aj so predviduvaweto na drugite oblici na<br />
tretman i sfa}aweto na rabotata <strong>vo</strong> slobodnoto op{test<strong>vo</strong>. Nejzinata<br />
retributivnost mo`e da se vidi i od eklatantniot primer na nejzinata<br />
prakti~na primena <strong>vo</strong> KPD Idrizo<strong>vo</strong> kade {to <strong>vo</strong> termi~kiot sektor<br />
se upatuvaat na rabota osudenicite {to se storiteli na pote{ki krivi~ni<br />
dela. 279<br />
Spored na{e mislewe, odredbata od ~l. 16 st. 1 ZIS e plod na<br />
edna cvrsto vkoreneta zabluda deka ~ovekot raboti samo koga e prinuden<br />
na toa. Iskust<strong>vo</strong>to me|utoa poka`uva deka <strong>vo</strong> site oblasti od ~ovekoviot<br />
`i<strong>vo</strong>t najdobri rezultati se postignuvaat toga{ koga se aktiviraat<br />
vnatre{nite sili na ~ovekot za samostojni postignuvawa. Sekoja<br />
prinuda sozdava re<strong>vo</strong>lt i akcija <strong>vo</strong> sprotivna nasoka, a psisiluvaweto<br />
na rabota, osobeno kon onaa {to ne se saka mo`e lesno da zna~i<br />
begst<strong>vo</strong> od nea so prviot ~ekor na sloboda. Celosnoto begst<strong>vo</strong> od<br />
rabotaat <strong>vo</strong> kazneno-popravnite ustanovi zasega ne e mo`no, bidejki<br />
tuka se disciplinskite kazni koi (so 30 dena samica) treba da go nau-<br />
~at osudenikot da ja "zasaka" rabotata. Pra{awe e kolku so toa se<br />
spre~uva negoviot nesovesen odnos sprema rabotata, psihi~kite tenzii,<br />
zado<strong>vo</strong>lst<strong>vo</strong>to od nea i ostvaruvaweto na nejzinite edukativni i<br />
drugi funkcii. Zatoa treba da se <strong>vo</strong>spostavi poinakov odnos na osudenikot<br />
sprema trudot koj }e go navede samostojno i dobro<strong>vo</strong>lno da se<br />
vklu~i <strong>vo</strong> toj proces, a so toa i <strong>vo</strong> procesot na s<strong>vo</strong>jata sopstvena resocijalizacija.<br />
A ako se znae deka na sekoj osudenik, pa duri i za krivi~no<br />
delo ubist<strong>vo</strong> ne mu e potrebno pre<strong>vo</strong>spituvawe, treba da se razmisli<br />
i za toa dali nemu o<strong>vo</strong>j oblik na tretman treba da mu se propiu{e<br />
samo kako pra<strong>vo</strong>, a ne i kako obvrska. Za da se postigne toa treba da se<br />
najdat ili usovr{at novi instrumenti {to }e ja jaknat motivacijata<br />
na osudenicite. Pritoa, osobeno treba da se ima predvid deka motiv-<br />
279<br />
Spored na{e mislewe, raboteweto <strong>vo</strong> o<strong>vo</strong>j oblik, kako i <strong>vo</strong> koj bilo<br />
drug {to e nad<strong>vo</strong>r od celite na resocijalizacijata (na primer, nejzinoto koristewe<br />
kako disciplinska kazna) ne smee da bide prisuten <strong>vo</strong> na{ite kaznenopopravni<br />
ustanovi.<br />
261
Change language