Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Vo vrska so tretmanot na ovie lica gi pra{avme <strong>vo</strong>spituva~ite<br />
dali smetaat deka sprema ubijcite treba da se sproveduva poseben tretman<br />
i <strong>vo</strong> {to toj bi trebalo da se sostoi. Na ova pra{awe dobivme<br />
edinstven odgo<strong>vo</strong>r deka za ubijcite ne e potreben poseben tretman. So<br />
ogled na takviot stav i so ogled na goleminata na grupite {to gi <strong>vo</strong>dat,<br />
<strong>vo</strong>spituva~ite isto taka ni rekoa deka so ubijcite tie planiraat<br />
eden razgo<strong>vo</strong>r na 4-5 meseci i deka toa e sosema do<strong>vo</strong>lno, odnosno deka<br />
so niv ne treba po~esto da se razgovara i raboti. Me|utoa, tie istaknaa<br />
deka barawata za razgo<strong>vo</strong>r {to poteknuvaat od samite osudenici<br />
sekoga{ |i prifa}aat.<br />
Na na{eto pra{awe kolku ~esto osudenite ubijci samostojno<br />
sakaat da razgovaraat <strong>vo</strong> Vas i za {to obi~no sakaat da razgovaraat,<br />
dobivme isto taka edinstveni odgo<strong>vo</strong>ri: deka tie mnogu poretko od osudenicite<br />
za drugi krivi~ni dela baraat razgo<strong>vo</strong>r so <strong>vo</strong>spituva~ot<br />
(edna{ do dva pati mese~no). Razgo<strong>vo</strong>rite se <strong>vo</strong>dat glavno za nivnite<br />
doma{ni problemi ili za dobivawe pogodnosti.Ovie lica me|utoa<br />
imaat potreba od mnogu po~esti rago<strong>vo</strong>ri niz koi }e gi razre{uvaat<br />
s<strong>vo</strong>ite <strong>vo</strong>ninstitucionalni i institucionalni problemi. Rago<strong>vo</strong>rite<br />
se za niv, vsu{nost, bito stimulativno sredst<strong>vo</strong> za da se izdr`i dolgata<br />
kazna zat<strong>vo</strong>r.<br />
2. OBRAZOVANIE I SOCIJALNO-ETI^KO VOSPITUVAWE<br />
Kako {to vidovme ponapred, edna od celite na propi{uvaweto,<br />
izrekuvaweto i izvr{uvaweto na kaznata li{uvawe od sloboda (zat<strong>vo</strong>r)<br />
spored jugoslovenskoto zakonodavst<strong>vo</strong> pretstavuva i pre<strong>vo</strong>spituvaweto<br />
(resocijalizacijata) na osudenite lica, odnosno nego<strong>vo</strong> osposobuvawe<br />
po pu{taweto na sloboda da `ivee i raboti <strong>vo</strong> soglasnost so<br />
zakonot, da gi ispolnuva dol`nostite na ~ovek i gra|anin na socijalisti~kata<br />
samoupravna zaednica i ve}e da ne vr{i krivi~ni dela. Pritoa<br />
treba da se ima predvid deka pod pre<strong>vo</strong>spituvawe ne se podrazbira<br />
prilagoduvawe (ili poto~no - ne samo prilagoduvawe), za{to ~ovekot<br />
spored s<strong>vo</strong>eto najbitno s<strong>vo</strong>jst<strong>vo</strong> pretsatvuva aktiven t<strong>vo</strong>re~ki subjekt<br />
<strong>vo</strong> site sferi od s<strong>vo</strong>jot `i<strong>vo</strong>t i spored toa, negovata uloga e pred se <strong>vo</strong><br />
kreativno menuvawe na toj `i<strong>vo</strong>t, a ne <strong>vo</strong> prilagoduvaweto. 262 Pre<strong>vo</strong>spituvaweto,<br />
vsu{nost, se pove}e se sfa}a kako kontinuiran i edinstven<br />
proces na razvivawe pozitivni s<strong>vo</strong>jstva kaj ~ovekot i ednovremeno<br />
pre<strong>vo</strong>spituvawe, odnosno korekcija na ona {to kaj nego odudira<br />
od osnovniot trend. 263 Imeno, poimot na <strong>vo</strong>spituvaweto, a toa se odne<strong>vo</strong>spituva~ot<br />
dosega nikoga{ ne mu se obratil od za nego nepoznati pri~ini i<br />
eden poradi nego<strong>vo</strong>to ~esto prefrluvawe od edno <strong>vo</strong> drugo krilo <strong>vo</strong> Domot.<br />
Pet osudenici ne ni gi navedoa pri~inite.<br />
262<br />
Pove}e za toa vidi: Samolov~ev-Muratbegovi}, str. 131.<br />
263<br />
Vidio Ja{ovi}, str. 270.<br />
253
Change language