Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
dat takvi oblici na tretman <strong>vo</strong> koi }e preovladuvaat socijalnite vlijanija,<br />
ili rezultat na frustracijata i izvesni psuhi~ki anomalii,<br />
kade {to glavnata nasoka <strong>vo</strong> pre<strong>vo</strong>spituvaweto }e bide individualnata<br />
i grupnata psihoterapija.<br />
Se ~ini deka vakviot pristap kon posebniot tretman na osudenite<br />
ubijci e nu`en so ogled na razlikite <strong>vo</strong> povedenijata {to proizleguvaat<br />
od toa dali poteknuvaat od impulsot koj se nao|a na poleto na<br />
motivacijata (normalnoto) ili frustracijata (abnormalnoto). Ovde<br />
nema da se vpu{tame <strong>vo</strong> objasnuvawe na taa razlika, no morame da podvle~eme<br />
deka kaj motiviranite dejstvija va`na uloga igra primerot,<br />
koj pretstavuva negativen na~in na zado<strong>vo</strong>luvawe na potrebite, interesite,<br />
sta<strong>vo</strong>vite itn., i zatoa toj primer treba da se izmeni i pozitivno<br />
naso~i. Od druga strana, kaj frustracionite storiteli treba da se<br />
nastojuva kon otstranuvawe na pre~kite {to doveduvaat do frustracii,<br />
bidej}i tie ja dovele li~nosta na planot na kriminalot, a ne<br />
idejata da se otstranuvaat na nedoz<strong>vo</strong>len na~in. 259<br />
Zboruvaj}i za motivite na ubistvata nie ve}e gi postavivme<br />
orientaciite {to se bitni za individualniot tretman od o<strong>vo</strong>j aspekt.<br />
So ogled na toa {to im posvetivme do<strong>vo</strong>len prostor ovde nema mnogu<br />
da se zadr`uvame vrz nivnoto poedine~no povrzuvawe so zada~ite na<br />
realizacijata na tretmanot. Vsu{not, od individualnite i socijalnite<br />
faktori {to vlijaele vrz raz<strong>vo</strong>jot na razli~nite motivi mnogu<br />
lesno mo`at da se sogledaat i nasokite <strong>vo</strong> procesot na resocijalizacijata.<br />
So cel da izbegneme nepotrebni povtoruvawa na ova mesto samo<br />
}e naglasime deka so individualniot tretman treba da se nastojuva vrz<br />
eliminacija na onie negativni li~ni s<strong>vo</strong>jstva na ubijcite {to pridonesuvaat<br />
za pojavata na silnio negativni motivi. Vo taa smisla e potrebno<br />
kaj nekoi ubici da se vlijae vrz promenata na sta<strong>vo</strong>t sprema<br />
odmazdata, kaj drugi vrz promenata na asocijalnite sta<strong>vo</strong>vi sprema<br />
qubovta, brakot i semejst<strong>vo</strong>to, kaj tretti vrz promena na sta<strong>vo</strong>t i interesot<br />
so poseduvaweto i noseweto oru`je, kaj ~etvrtti vrz projavuvawe<br />
ispravno vrednuvawe na ~esta, osobeno ako se poneobrazovani i<br />
socijalno i emocionalno nezreli li~nosti, kaj petti, vlijanie <strong>vo</strong> smisla<br />
na kontrolirawe na emociite pred pro<strong>vo</strong>kativni povedenija, kaj<br />
{estti, razvivawe na svest za vnimatelen odnos <strong>vo</strong> socijalnata sredina<br />
itn, itn. Pritoa, kaj site ubijci treba da se razviva svest za te{kite<br />
posledici od izvr{uvaweto na krivi~noto delo, koi ne mo`at da se<br />
dovedat <strong>vo</strong> srazmer so nivnite motivi.<br />
Individualniot tretman e naso~en kon li~nosta. Toj ne mo`e<br />
nitu pak toa od nego se bara da ja menuva sredinata, odnosno objektivnite<br />
faktori na kriminalitetot. Toa ne e podra~je na zat<strong>vo</strong>rot, tuku<br />
na op{tata socijalna prevencija. No, i tuka zat<strong>vo</strong>rot mo`e mnogu da<br />
stori barem sprema onie {to se nao|aat na izdr`uvawe na kaznata, na<br />
259<br />
Vidi Cari} II, str. 72-73.<br />
251
Change language