Zoran Sulejmanov - Ubistvata vo Makedonija (p.295)
Studija - Krinminologija
Studija - Krinminologija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
mo`e da bide poniska od kaznata {to bi mu odgovarala na stepenot na<br />
vinata. No potrebite na preevncijata nikoga{ ne bi smeele da dovedat<br />
do kazna {to bi ja preo|ala merata opredelena so stepenot na vinata."<br />
229 Kako {to mo`e{e da se zabele`i ovie odnosi dobivaat prioritetna<br />
uloga <strong>vo</strong> fazata na izrekuvaweto na kaznata. Toa me|utoa ne<br />
zna~i deka zaradi visokoto istaknuvawe na resocijalizacijata kako<br />
osnovna cel na kaznata zat<strong>vo</strong>r, tie odnosi go gubat s<strong>vo</strong>eto zna~ewe <strong>vo</strong><br />
fazata na nejzinoto izvr{uvawe. Nivnoto vistinsko nivelirawe <strong>vo</strong><br />
ovaa faza e gri`a na penolo{kata teorija. Ova pra{awe taa go smestuva<br />
<strong>vo</strong> domenot na ostvaruvaweto na penitencijarnata individualizacija<br />
za koja }e stane zbor ne{to podocna.<br />
Trgnuvaj}i od ovie na~elni zabele{ki <strong>vo</strong> redovite {to sledat<br />
}e se obideme da verificirame nekoi od vaka postavenite celi i da<br />
najdeme mo`ni solucii, koi <strong>vo</strong>dej}i smetka za pogolemiot broj problemi<br />
na izvr{uvaweto na kaznata zat<strong>vo</strong>r sprema ubijcite, posoodvetno<br />
}e gi reguliraat navedenite odnosi i }e pridonesat za poefikasna resocijalizacija<br />
i pobezbolna reintegracija na ovie osudenici. Za podobro<br />
da se sogleda zna~eweto na istra`uvaweto na ovie problemi nie<br />
}e se zadr`ime vrz nekoi pova`ni, pred se, prakti~ni problemi. Pritoa,<br />
nu`no e da |i sledime soznanijata od raspolo`ivite, prethodno<br />
izneseni podatoci za okolnostite {to dovele do izvr{uvawe na ubistvata.<br />
III. UBISTVATA I VISINATA NA IZRE^ENITE KAZNI<br />
Vo krivi~noto zakonodavst<strong>vo</strong> na oddelni zemji za izvr{eni<br />
ubistva odsekoga{ bile propi{uvani najstrogi kazni: progonst<strong>vo</strong>,<br />
deportacija, dolgogodi{no li{uvawe od sloboda, do`i<strong>vo</strong>tna robija,<br />
ili, so ogled na na~inot na izvr{uvaweto, razli~ni oblici na smrtnata<br />
kazna. Golemata strogost za ovie dela e zadr`ana i <strong>vo</strong> sovremenoto<br />
op{test<strong>vo</strong>. Politikata na represivno suzbivawe na ubistvata glavno<br />
gi koristela kaznite kako prinudni merki sprema storitelite na ovie<br />
najte{ki dela. Pritoa se poka`a osobeno negativno {to ovie dela i<br />
ovie kazni slu`ele kako kriterium za vrednuvawe na represivnoto<br />
kaznuvawe kaj drugite krivi~ni dela i ostvaruvaweto na nivnata zastra{uva~ka<br />
funkcija. Na toj na~in, na po~etokot samo preku generalnata<br />
prevencija (preku surovi i egzemplarni kazni), no podocna i so<br />
specijalna prevencija se nastojuvalo i se nastojuva da se spre~i vr{eweto<br />
na ovie zlostorstva.<br />
Vo toj pogled <strong>vo</strong> na{eto krivi~no zakonodavst<strong>vo</strong> ne e isklu~ok:<br />
za ubistvata se predvideni mo{ne strogi kazni. Taka, za isvr{uvawe<br />
obi~no ubist<strong>vo</strong> KZ SRM predvidel kazna zat<strong>vo</strong>r <strong>vo</strong> traewe od 5 do 15<br />
229<br />
Ba~i}, str. 204.<br />
226
Change language