u perspek - Filozofski fakultet u Splitu

zadovoljenje vezati uz isti «svijet». Na primjer, minimalni
preduvjet za uspješnu izvedbu programa-teksta ’¬p; ¦p’ biobi
jednočlani model s vrednovanjem w takvim da Vw (p) =⊥, itaj
isti w morao bi forsirati ¦p, što, naravno, nije moguće pa je taj
tekst inkonzistentan.
Definicija 3.18 Operacija lokalizacije ↓ (definicija je preuzeta
iz van Eijck [34] str. 27):
· ⊥ ↓ ϕ = ⊥
· p ↓ ϕ = p ∧ ϕ
· (ϕ1 ∧ ϕ2) ↓ ψ =(ϕ1 ↓ ψ) ∧ (ϕ2 ↓ ψ)
· (¬ϕ) ↓ ψ = ψ ∧¬(ϕ ↓ ψ)
· (¦ϕ) ↓ ψ = ψ ∧¦(ψ ∧ (ϕ ↓ ψ))
Definicija 3.19 Najslabiji preduvjet np je funkcija koja svakom
programu π∈LP pridružuje iskaz iz modalne logike S5
· np(p) =p
· np(π1; π2) =np(π2) ↓ np(π1)
· np(π1 ∪ π2) =np(π1) ∨ np(π2)
· np(¬π) =¬np(π)
· np(¦π) =¦np(π)
Važno obilježje dinamičkog tretiranja rečeničnog niza (teksta)
jest uvažavanje redoslijeda. Zahvljajući uvažavanju redoslijeda
moguće je dati objašnjenje za anaforične relacije (koreferenciju)
i nekomutativnost. Intuitivno je jasno da je tekst ’Pada kiša.
Možda ne pada kiša.’ inkonzistentan, dok je niz ’Možda pada
kiša. Pada kiša’ konzistentan tekst. Provjera pomoću dinamične
semantike to jasno pokazuje.
Primjer 3.15 Tekst ’Pada kiša. Možda ne pada kiša.’ je
155