u perspek - Filozofski fakultet u Splitu

Koristeći zapis 5 «s dva radikala», tj. ϕ/ψ,rečenice iz jezika L·!¡
prikazali bismo ovako:
¡ϕ ϕ/ϕ
·ϕ ϕ/>
!ϕ ¬ϕ/ϕ
Razlog zbog kojeg se odlučujemo za suženu sintaksu povezan
je s namjerom da se očuva ideja o samo jednom «radikalu» u
osnovnoj rečenici.
Repertoar semantičkih radnji za imperativnu logiku.
Osnovni potezi su: (1) informacijsko obnavljanje s «tvrdim
činjenicama» koje se ne mogu izmijeniti (deterministička
pravila), (2) informacija o situaciji za koju se vjeruje da je
činjenična (činjenice), (3) informacija o poželjnom ne-aktualnom
stanju (cilj i činjenica). Potezi su uklanjanje točaka vrednovanja
iz skupa γ budućih i željenih situacija ili uklanjanje točaka
vrednovanja iz skupa α situacija koje se ne mogu razlikovati s
obzirom na njihovu ostvarenost, ili i jedno i drugo.
Semantički učinak determinističkog pravila ne možemo
poistovjetiti s učinkom činjenične tvrdnje. Determinističko
pravilo eliminira ono što ne može biti slučaj ni sada niti u
budućnosti. Obično se iskazuje pogdobenom rečenicom, bilo
stvarnom Ako je /će biti/ slučaj da ϕ, onda je /će biti/ slučaj da ψ
ili mogućom Kad bi bio slučaj da ϕ, onda bi bio slučaj da ψ. Zato
se kod pravila rečenični radikal projicira na oba skupa situacija.
S druge strane, informacije o činjeničnom stanju projiciraju se na
skup α,ostavljajući za sobom samo one situacije koje se ne mogu
razlikovati u pogledu njihove aktualnosti.
Upute za izmjenu situacija projiciraju se na oba skupa: na
skup γ situacija nerazlučivih u pogledu njihove poželjnosti i
na skup α situacija nerazlučivih u pogledu njihove aktualnosti.
Imperativi kao upute za izmjenu situacije imaju dvojaki
semantički učinak. ’Promijeni situaciju (u kojoj nije slučaj da φ)
tako da bude slučaj da ϕ’ povezuje projekciju kϕk γ i projekciju
5 Ovakvu sintaksu za «iskaze promjene» koristi E.J. Lemmon [60].
30