evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
vještine, ali njih, ako žele da upišu gimnaziju, čekaju dva strana jezika. To im se ne objašnjava u
osnovnoj školi“, kaže jedan, a drugi misli slično: „Mislim da postoji problem uvezanosti između
osnovne i srednje škole“. Nastavnici/nastavnice su bili iskreni i u vezi sa tim kako škole odlučuju
o tome koje predmete će da ponude kao izborne i kako su djeca na određeni način prinuđena na
izbor nekih od njih: „Nekad nas učenici pitaju da li mogu da uče i sljedeće godine i mi kažemo da
mogu, ali im se ne dozvoljava iz uprave jer grupa nema dovoljan broj učenika. Funkcionalnije bi
bilo vraćanje na jezičku i prirodno-matematičku gimnaziju. Prirodno bi bilo npr. da filološka
gimnazija ima treći jezik jer to nije postojalo ranije“.
Materijalni uslovi koji bi trebalo da podrže reformu. Nastavnici/nastavnice su izuzetno
nezadovoljni materijalnim uslovima u kojima sprovode nastavu. „Reforma je počela u najgore
moguće vrijeme, upravo kad je nestalo para. Sada se reforma radi po službenoj dužnosti i zbog
integracija u Evropu“, objasnio je jedan od njih. Drugi su dali konkretne primjere: „Nemamo
interneta u školi već tri godine jer se ne zna ko je nadležan za servisiranje opreme“, ili „Škola
nastoji da nabavi novac za popravku krova, jer kad su kiše prokišnjava par učionica“, ili „Tri
godine gimnazija kao elitna škola nema interneta. To je pravo mjerilo odnosa institucija prema
nama kao elitnoj školi“, ili „Mi smo za aktiv dobili
jedan komplet knjiga, a nas je 5“. Jedan primjer je
posebno drastičan: „Većina škola se susrijeće s „Proces implementacije je
problemom broja časova. Mi popodne ne možemo
da organizujemo nikakvu aktivnost jer nemamo
najveći problem, seminari su
grijanje. Mi biramo samo hoćemo li da se
dobri, ali pitanje je kada se
smrzavamo i radimo ili ne. Ministarstvo je propisalo
štednju i nema prostora za uklopljavanje dodatne vratimo u samu nastavu da li mi
nastave“. Na kraju, nastavnici/nastavnice
zaključuju: „Nikad se ne žalim na platu, meni
koristimo nešto od toga što
nedostaju radna sredstva“ i objašnjavaju kako
naučimo.“
materijalni uslovi podrivaju efekte obuka: „Proces
implementacije je najveći problem, seminari su
dobri, ali pitanje je kada se vratimo u samu nastavu da li mi koristimo nešto od toga što
naučimo.“
Pritisak kod ocjenjivanja. Nastavnici/nastavnice se žale da su pod strahovitim pritiskom kada je u
pitanju ocjenjivanje: „Na tromjesečju se učenici i roditelji ponašaju kao da je kraj polugođa i bore
se užasno za ocjenu“. Jedan od njih je ispričao: „Dešavalo se da roditelji prijete da imaju vezu u
Ministarstvu i da mogu da utiču na naš status u školi“. Indirektno priznajući sopstvenu nemoć da
izađu na kraj s ovim problemom, nastavnici/nastavnice su više puta pomenuli potrebu za
uvođenjem eksternih provjera na kraju obrazovnog ciklusa, čime bi se balansirale nerealne
ocjene date tokom godine.
Pritisci prilikom upisa. Nastavnici/nastavnice priznaju da su pod pritiskom u upisnom periodu:
„Dešava se da se vrši pritisak da se upiše neko ko ne zaslužuje da bude tu. U učionici ima
maminih i tatinih sinova kojima mora da se uradi sve što treba, jer se stvori mreža veza“. Drugi
nastavnik/nastavnica vidi rješenje u prijemnim ispitima: „Trebalo je zadržati prijemne ispite jer je
ukupni uspjeh učenika bio bolji. Ja bih ostavila i polumaturski i maturski ispit jer znam da učenici
skupljanjem bodova kroz osnovnu školu stiču pravo na upis u srednju (...) U junu smo imali 2/3
upisane djece koja su zadovoljavala kriterijume, a onda je u avgustu upisano 1/3 djece koja ne
zadovoljavaju sa brojem bodova da bi se mogli upisati u gimnaziju“.
Neusklađenost osnovnog i srednjeg obrazovanja. Ovo je često pominjana tema.
Nastavnici/nastavnice su veoma nezadovoljni time kako je uspostavljena veza između osnovnog
i srednjeg obrazovanja:
103