evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

More documents

Recommendations

Info

Miloš Bešić, Tomislav Reškovac (pedagoga ili psihologa), kojima se takođe rado obraćaju jer ih prepoznaju kao osobe koje „uvijek izdvoje vremena za njih“. Dio učenika/učenica prepoznaje i upravu škole, koja im pomaže u rješavanju svakodnevnih poteškoća jer „uprava škole ne rješava samo probleme na relaciji učenik-nastavnik, već i na relaciji učenik-učenik“. Ja nisam bila član nijedne aktivnosti, iz prostog razloga zato što nisam znala da postoje neke aktivnosti... učenik/učenica, gimnazija „Slobodan Škerović“, Podgorica Jedan od ključnih ometajućih faktora za učešće učenika/učenica u raznim aktivnostima, koji sami prepoznaju, jeste neinformisanost o postojanju mogućnosti i vrsti mehanizama za učešće. Pod kontinuiranom i kvalitetnom informisanošću podrazumijevaju se redovne i potpune informacije o svim dešavanjima u školi i mogućnostima koje se preko škole mogu ostvariti – organizaciji vannastavnih aktivnosti, uključivanju u određene vrste neformalnog obrazovanja kroz rad omladinskih NVO, mogućnostima učestvovanja u pojedinim projektima, stipendiranju, mogućnostima volonterskog rada, kulturnim i sportskim aktivnostima i drugom. Kada je u pitanju neinformisanost, dio učenika/učenica kao „krivce“ njihove neinformisanosti vide svoje predmetne profesore. Smatraju da je najbolji način da dođu do redovne i potpune informacije da ih dobijaju direktno od profesora – da „ne budu rijetki oni koji se potrude“. Međutim, i profesore vide kao zaposlene „koji rade za platu“, navode loš životni standard i trku za novcem kroz dodatne poslove, tako da su svjesni da se ne mogu samo na njih osloniti. Spremno daju nove ideje za pospješivanje procesa informisanja – uvođenje razglasa, plazma TV u holu škole ... Učenici/učenice prepoznaju i svoju nemotivisanost kao ometajući faktor za aktivno učešće, a očigledno je i nepovjerenje u školu kao instituciju, jer ne istraju u pokušajima da se problem riješi ili započne aktivnost „zato što se za sav period niko ne odaziva (sastancima ZU) i ako nešto tražite, a to se ne ostvaruje, normalno da izgubite volju“. Kao izvor motivacije za uključivanje u procese odlučivanja i kreiranja aktivnosti u školi kao ključne aktere prepoznaju upravu škole i nastavnički kolektiv uopšte, odnosno njihovu podršku, te se napori moraju usmjeriti na unapređivanje saradnje između učenika/učenica i školskog kolektiva. Ono što je izraženo jeste povezanost neinformisanosti i motivacije učenika/učenica za aktivno uključivanje. S jedne strane su učenici/učenice koji bi se rado uključili u brojne aktivnosti, ali do njih informacije ne stižu – „sve funkcioniše tako što čuje par učenika za neku aktivnost i tako popune sva mjesta, dok drugi nemaju pojma o tim aktivnostima“. Ali postoje i oni koji su nezainteresovani za prijem informacija pa ne prepoznaju informacije kao značajne – „Što se tiče aktivnosti i rada školske zajednice učenika o svemu tome postoji obavještenje koje se kači na oglasnim tablama. To što neki učenici ne čitaju i ne slušaju obavještenja, ne znači da ona i ne postoje“. U svim ispitanim školama prepoznaje se (kako učenici navode) neznatan broj učenika/učenica koji su dobili informaciju i koji su uključeni u razne aktivnosti, što ukazuje na nedovoljno učešće učenika/učenika u sistemu odlučivanja i kreiranja aktivnosti u školi. Gledano regionalno, na sjeveru Crne Gore učenici/učenice navode protekcionaštvo kao ometajući faktor jer „samo se određeni učenici uključuju u vannastavne aktivnosti“. 222
Miloš Bešić, Tomislav Reškovac Mislim da nam je gradivo preopširno i neprimjereno našem uzrastu, broji li se to? (smijeh) U stvari, ja mislim da je čitav koncept obrazovanja pogrešan. Mogu li ja o tome da pričam? Da je sistem obrazovanja konformistički i da forsira prosječnost i osrednjost i da treba potpuno da se promijeni. I vezano za reformu, nisam ni sa čim zadovoljan. Mislim da sam negdje pročitao da je poenta da učenici dobiju više na značaju prilikom predavanja, da se vrši neka interakcija na relaciji profesor-učenik, tako nešto da se radi, da se priča. Mislim da je veliki problem u profesorima, jer ne može se njima mozak reformisati nikako, ima nekih starih profesora koji od tih svojih komunističkih vremena vuku te načine predavanja i ne prihvataju ništa novo. Evo malo sam skrenuo s teme, otišao sam u žito pored puta. učenik, gimnazija „Slobodan Škerović“, Podgorica Bez obzira na jasno postavljene ciljeve novih nastavnih programa, obuke profesora za primjenu savremenih metoda rada/učenja i poboljšane prateće infrastrukture u školama koje rade po reformisanim programima, učenici/učenice kao još jedan od ometajućih faktora prepoznaju nezadovoljstvo sprovođenjem reforme i svoja neispunjena očekivanja. Smatraju da ne postoje formalno-tehnički uslovi za njeno sprovođenje „imamo samo tablu i kredu i ništa više“ (nedovoljna opremljenost učionica i kabineta, nepostojanje pojedinih udžbenika i savremenih nastavnih sredstava), a u većini škola malo je nastavnika/nastavnica koji su informatički obrazovani i koji u nastavi koriste računare i multimedijalna pomagala. I naravno, ima profesora koji rade na tome i njihovi časovi su za pohvalu. Učestvuju, svi učestvuju, ali treba nešto da se promijeni da to ne bude kao da smo u zatvoru nekom. učenik/učenica, SMŠ „Ivan Goran Kovačić“, Herceg Novi Jasno ističu da nema suštinske promjene po pitanju sadržaja, obima, načina usvajanja i provjere znanja u školama (praktični rad, obogaćivanje programa interesantnim sadržajima, organizacija nastave koja podrazumijeva njihovo aktivno učešće). Stavljaju akcenat na to da stariji profesori odbijaju da rade po reformi, jer ne mogu da se prilagode savremenoj nastavi. Nisu im zanimljiva predavanja profesora koji ne odstupaju od tradicionalnih principa nastave jer, kao navode, „ne želimo da slušamo isto kao što su i naši roditelji“. Takav način rada se negativno odražava na motivaciju učenika/učenica. Đački parlament Na primjer, ja uopšte nisam bila informisana o radu đačkog parlamenta, ja sam mislila da je to čisto nešto formalno, da izgleda kao da mi stvarno imamo neku organizaciju koja se bavi tim pravima učenika... ali, da bi se stvarno nešto tako dogodilo, mislim da je potrebno mnogo više rada kako od strane učenika, tako i od strane uprave i da je potrebno mnogo više truda i mnogo više želje i kod profesora da se stvarno tim đačkim parlamentom postignu neke promjene i da dođe do nekih reformi za koje se zalažu đaci. Nije dovoljno imati samo ideju, eto da se kao oformi taj đački parlament i ništa drugo se ne postiže. Složili smo se da nismo o tome previše informisani, znači da sad kad znamo da postoji đački parlament, mislim da će malo ko od nas da ode i da kaže: „Ja imam problem, možete li mi vi pomoći da ga riješim?“. Mislim da ta ideja još ne postoji, da će biti potrebno puno vremena da to u stvari zaživi, da se vide neki rezultati, da bi neko uopšte imao povjerenja u parlament. 223
Page 1 and 2:
EVALUACIJA REFORME OBRAZOVANJA U CR
Page 3 and 4:
Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Page 5 and 6:
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
NUMERACIJA PROCES/AKTIVNOST INDIKAT
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Fig 10. Kritičko mišljenje: Gimna
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Fig 18. Timski rad: Gimnazija - % D
Page 53 and 54:
Fig. 23. Postoji jasna podjela zada
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Fig. 61. Nastavni program je nepril
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Fig. 109: Ocjena: kabinet za muzič
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
2.13 GENERALNI STAVOVI O REFORMI OB
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Kada su u pitanju institucije koje
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Jedna od učesnica je ipak reagoval
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172: Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Page 193 and 194: 8. EVALUACIJA KVALITETA INDIVIDUALN
Page 221: Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Page 231 and 232: PARTICIPACIJA RODITELJA U ŽIVOTU
show all

evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?