evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

More documents

Recommendations

Info

Miloš Bešić, Tomislav Reškovac Nekakve inicijalne ideje imale su svoje opravdanje – u praksi su se izgubile. Tu prije svega mislim na izbornu nastavu. Ta izborna nastava nema opravdanje niti neku vrijednost po mišljenju mene i mojih kolega. Mi sa izbornom nastavom “krpimo norme” što je, po mom mišljenju, suprotnost samom cilju koji je postavljen – da to bude odziv djece koja hoće nešto posebno. Razgovarali smo s djecom I razreda i formirali smo grupu za izb.nastavu koja bi sadržavala fiziku, hemiju i biologiju. Dakle, sjutra elektro, mašinstvo, farmacija, medicina, sve bi bilo pokriveno time. I vjerujte, od 150 đaka - bila su 3 interesenta. To je žalosno za jednu školu koja ima renome kao naša. Znači mi imamo cijelu generaciju gdje nemamo 20-30 đaka koji su naklonjeni prirodnim naukama. Profesor Profesori apostrofiraju težnju učenika/učenica (a i njihovih roditelja) da što manje uče. Đaci su, izbornim predmetima, izabrali da ništa ne rade. Sve to ima osobinu neobaveznosti. Umjesto da to bude temelj, kako je zamišljeno. Niko neće na tehničke fakultete. Sve je okrenuto pravu, ekonomiji, menadžmentu. Pa nije valjda da Crnoj Gori treba 100.000 menadžera. Mora neko da upisuje i teže fakultete. Profesor Reforma nije uspela. Izborni predmeti su apsolutni fijasko, zato što univerzitet nije sve to otpratio, učenici manipulišu i ucenjuju profesore, to je pad znanja. Ja ako hoću kao profesor da imam časove, moram da poklanjam ocene. Izborni predmeti su praznina, učenici će izaći iz škole sa prazninom. Država nije uspela. Deca nemaju nikakvo znanje, jer mi moramo da im pišemo visoke ocene, da bi imali posla. Profesorica Reforma, po mišljenju većine profesora, nije donijela redukciju programa. Diskutabilno je i koncipiranje pojedinih programa, pogotovo za izbornu nastavu. Recimo za psihologiju... Ja imam tu mogućnost da dio gradiva izbacim i ja to maksimalno koristim. Oni se tek sreću s psihologijom i sad bi trebalo da izučavaju 5 teorija ličnosti, osnovno je da znaju Frojdovu bihejviorističku…. Ja to prosto ne predajem, to ne moraju da uče. Tako da svi profesori znaju koji uzrast koliko može da podnese… Mislim da je u pitanju bio način izbora profesora koji su kreirali reformu… Recimo za kreiranje programa psihologije bili su angažovani školski psiholozi, a ne profesori psihologije iz neposredne nastave. Baš sam bila ljuta, jer je program kreirala žena koja radi u Zavodu za školstvo i koja nikad nije radila u školi. Ona jeste psiholog, ali nikakav kontakt sa školom nije imala, osim možda preko svoje djece. Profesorica Svi intervjuisani profesori su komentarisali prohodnost gimnazijalaca na fakultete, kao i situaciju u visokom obrazovanju. Sve se odvija po tržišnom principu i naravno da fakultetima više odgovara da svi budu pravnici i ekonomisti. Pitanje je smisla gimnazija. Ne možemo svi biti pravnici i ekonomisti. Neko mora raditi u fabrici, neko mora biti inženjer, građevinac... A ovo se sve može riješititi kroz izborne predmete. Postavlja se pitanje potrebe. Društvo je krenulo u tom pravcu. Suština mog mišljenja je da ništa ne može bez kontrole države, ne može se sve regulisati tržištem. To su gluposti savremenih moćnika. Država mora da napravi strategiju. Npr. koliko državi treba ljekara? Ako treba 10... pa možemo ih poslati na Oxford, manji je trošak njihovog studiranja. Bez strategije radimo, od danas do sjutra, bitno je zaraditi neke pare od upisa i sl. Profesor 244
Miloš Bešić, Tomislav Reškovac Otvaranje fakulteta u manjim gradovima tumače ovako: Kriterijum je opao, ne znam šta je u Podgorici i Nikšiću, ali vidim po našim učenicima. Vidim šta upisuju. I gdje? Zamislite npr. Bijelo Polje je univerzitetski centar. To je za mene privid. Za ovu državu je bolje da je uložila i kadrovski i tehnički ojačala Podgoricu i Nikšić, a ne da otvara fakultete po Beranama i Rožajama. Mislim da će se to skupo vratiti ovoj državi. Profesor/profesorica Direktori/direktorice gimnazija prihvataju novi gimnazijski koncept kao dobro pripremljen proces koji ne nudi gotova rješenja, već je otvoren da ga i profesori i učenici/učenice kreiraju. Njihovi stavovi se uglavnom razlikuju od stavova profesora/profesorica, dakle, afirmativni su. Ono što mi se sviđa kod reforme je to što je proces, prvi put imamo proces, a ne nešto što je dato, jer u hodu sve možemo mijenjati i popravljati. Direktor/direktorica Većina obrazovnih radnika je vjerovala u reformu. Mnogima je to bio izazov, jer su smatrali da mora otkloniti sve nedostatke bivšeg sistema. Ja sam doživio reformu kao veliki korak naprijed ili sam to tako želio – to je moj lični stav. Direktor Direktori/direktorice su se susreli sa mnogo novina: izborni predmeti, maturski standard i njegovo dopunjavanje, nove metode u nastavi, novi način evaluacije. Mnogi ističu da je eksterna matura izazov za sve. Na ispitu se neće naći samo učenici/učenice, već i njihovi profesori, menadžmenti škola, ali i obrazovne institucije zadužene za evaluaciju. U našoj gimnaziji ima 1250 učenika u 40 odjeljenja. Svi su u reformi, a prvi put se polaže i eksterni maturski ispit. Prednost dajem reformisanoj školi. U tradicionalnom sistemu, učenik je bio objekt, samo je slušao. U reformi učenik je subjekt, uzima učešće na času, kod nove nastavne jedinice i dr. Učenici su aktivni. Nijesu samo tu da slušaju, ali daju svoja mišljenja, pitaju slobodno, imaju dijalog između sebe, a i sa profesorom. Ja očekujem da i sada, na eksternom maturskom ispitu očekujem uspjeh. Direktor/direktorica Eksterna matura je trebalo da se sprovede prošle školske godine. Nikšićki gimnazijalci, kojima su se priključili i oni iz drugih gradova, zastupali su stav da im nije dovoljno pojašnjen koncept maturskog ispita, koji je podrazumijevao da učenici/učenice tokom gimnazijskog školovanja dobro razmisle koje će izborne predmete odabrati, kako bi na maturi polagali ono što ima dovoljan fond odslušanih časova, tj. maturski standard. Nijesu bili do kraja upoznati ni sa načinom polaganja mature, da li će biti testovi ili eseji iz maternjeg jezika i engleskog jezika, da li će izabrane predmete polagati kod svojih profesora ili kod ispitivača iz Ispitnog centra, da li će biti pismene ili usmene provjere znanja i sl. Mislim da je vrijeme bilo da se reformiše gimnazija. Ona je dobro pripremljena od strane Ministarstva prosvjete, Zavoda za školstvo i Ispitnog centra. Ovih dana se polaže eksterna matura što je dobro da je podigne sistem, a to će dodatno uozbiljiti škole. Nadam se da će iduće godine sve biti obuhvaćeno eksternom maturom. I djeca to traže. Direktor/direktorica 245
Page 1 and 2:
EVALUACIJA REFORME OBRAZOVANJA U CR
Page 3 and 4:
Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Page 5 and 6:
Page 7 and 8:
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
NUMERACIJA PROCES/AKTIVNOST INDIKAT
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32:
Page 33 and 34:
Page 35 and 36:
Fig 10. Kritičko mišljenje: Gimna
Page 37 and 38:
Page 39 and 40:
Page 41 and 42:
Page 43 and 44:
Page 45 and 46:
Page 47 and 48:
Page 49 and 50:
Page 51 and 52:
Fig 18. Timski rad: Gimnazija - % D
Page 53 and 54:
Fig. 23. Postoji jasna podjela zada
Page 55 and 56:
Page 57 and 58:
Page 59 and 60:
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Fig. 61. Nastavni program je nepril
Page 67 and 68:
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Fig. 109: Ocjena: kabinet za muzič
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
2.13 GENERALNI STAVOVI O REFORMI OB
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Kada su u pitanju institucije koje
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Jedna od učesnica je ipak reagoval
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Page 193 and 194: 8. EVALUACIJA KVALITETA INDIVIDUALN
Page 195 and 196: Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Page 231 and 232: PARTICIPACIJA RODITELJA U ŽIVOTU
Page 243: Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
show all

evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?