evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Cilj reforme je bio, kaže jedan od sagovornika, fokus sa
nastavnika/nastavnica prenijeti na đake. Njemu se čini da se
u tome u velikoj mjeri i uspjelo. „Djecu moramo učiti kako da
uče, a ne samo da memorišu i šta da uče.“ „Mi smo se uvijek
hvalili kao država, i stara Jugoslavija, da imamo dobre
stručnjake i dobijamo dobre učenike“, kaže druga ispitanica
upoređujući novi i stari sistem, „jer naši đaci pođu u
inostranstvo pa su sjajni, ali ako vi tražite od učenika da
napiše jednu molbu – on to ne zna“. S tog aspekta ovim
ispitanicima/ispitanicama se čini da je reforma donijela veoma
kvalitetnu promjenu.
„… Sasvim je u redu da zdrave
stilove života odrađuje čovjek
koji je u toku školovanja imao
veze s tim, nastavnik biologije,
ali u nekim školama predaje
nastavnik likovnog da bi
Neki od direktora/direktorica su ispričali impresivne priče o
popunio normu.“
nagradama koje njihove škole osvajaju ne samo na državnom,
već i na evropskom nivou. U tom smislu se vidi da uspjeh u
velikoj mjeri zavisi i od zalaganja uprave i nastavnog kadra, te
da postoje izuzetno aktivne škole koje maksimalno koriste dostupne resurse u vidu donacija, projektnih
aktivnosti i slično, i one koje su nešto pasivnije po tom pitanju. „Škola, što tradicionalna nije imala,
godišnje održi 5–20, a nekad i više, okruglih stolova i seminara“, ispričao je jedan od direktora.
Jedan od ispitanika je komentarišući uspjeh reforme naveo da treba biti strpljiv i pomenuo sličaj Finske
koja je uložila veoma značajna sredstva u reformu obrazovanja, a koja nije pokazala rezultate u prvih 5-
10 godina, međutim, sada ima jedan od najuspješnijih obrazovnih sistema. Stoga, smatra ovaj ispitanik,
treba biti strpljiv i očekivati prave rezultate tek u narednom periodu.
Velika pažnja se poklanja informatičkoj pismenosti i
nastavnici/nastavnice su morali da se prilagode. Zbog toga je
„Kad mu date sve, to ne valja,
u nekim školama angažovano lice koje u opisu posla ima
informatičko osposobljavanje i podršku nastavnom kadru. Da nekako mu sve postane
bi koncepcija bila i finansijski održiva, to lice je dijelom svoje
radne norme angažovano i u nastavi. Iskustvo jedne od besmisleno. On će pročitati
ispitanica jeste da su nastavnici/nastavnice, pored početnog
lektiru gledajući je preko
otpora, posebno među starijima, spremni da se prilagođavaju
novim zahtjevima svog posla. Održan je veliki broj seminara i interneta. To ne valja“.
obuka koji su podržani od nadležnih institucija, a koji su bili
korisni za usavršavanje nastavnika/nastavnica. Učenje putem
novih tehnologija nosi i određene negativne trendove, tako da bi valjalo tražiti mjeru i u tom pogledu:
„Kad mu date sve, nekako mu ostalo postane besmisleno. On će pročitati lektiru gledajući je preko
interneta. To ne valja“.
Prosjek od 14 učenika i učenica na jednog nastavnika/nastavnicu u Crnoj Gori je niži od prosjeka u Evropi,
ali on kao analitički podatak ne govori previše, smatra jedan ispitanik. Razlog za to je disproporcija
između broja učenika/učenica u gradskim i seoskim sredinama, pri čemu su ove prve preopterećene
nedostacima u prostornom, ali i nastavnom kapacitetu, dok su druge gotovo prazne.
Druga primjedba se odnosi na prevelike obaveze u administrativnom smislu. „Npr. jedan dnevnik prvog
ciklusa od prvog do trećeg razreda, odjeljenja broje preko trideset učenika, dakle taj dnevnik ima preko
108