evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Jaz između starijih i mlađih nastavnika/nastavnica ipak postoji iako na njega ispitanici/ispitanice različito
gledaju. Neki od njih smatraju da su mlađi nastavnici/nastavnice fleksibilniji, prilagodljiviji i treba da nose
reforme. Drugi pak misle da mlađima nedostaje autoriteta, a i da njihovo obrazovanje ponekad ne
odgovara formalnim kompetencijama. „Iz neke grupe predmeta sami nivoi znanja nekih profesora,
posebno mlađih koji krenu da rade su niski jer nemaju sigurnost i nekompetentni su, ali i nemaju
mogućnost da vladaju odjeljenjem“. U jednom slučaju ispitanik je naveo veoma pozitivan primjer
prenosa znanja od jednih ka drugima, gdje stariji koji su nekada bili i sami profesorim mlađima, prenose
svoje iskustvo, a ovi im zauzvrat daju podršku u naprednijim tehnologijama sa kojima se oni ne snalaze
dobro.
Ipak, problem nekompetentnosti profesora/profesorice ili pak njegove nespremnosti da se prilagodi
učeniku/učenici nije mali. „Ako ima četiri profesora koji ne rade kako treba, a svaki profesor ima trista
učenika, onda možete da zamislite kakav to uticaj ima. A nemoguće je da imate sto vrhunskih
profesora... od devedesetih imamo negativnu selekciju u prosvjeti. Novac je strašno bitan, ekonomska
zavisnost prosvjetnih radnika je vrlo diskutabilna, oni koju su mogli da se snađu su napustili prosvjetu“,
objasnio je jedan od ispitanika/ispitanica. Drugi je istakao da se neko ne može smatrati kompetentnim
ako je prošao par seminara.
U tom smislu su odgovori bili prilično suprotstavljeni. Dok su jedni isticali neophodnost formalnog
inicijalnog obrazovanja i smatrali da se za nastavu ne može pripremati na obukama i seminarima, drugi
su bili protiv ovog koncepta, tvrdeći da je suviše strog i ograničen. Za njih su problem „rigidni propisi“
koji definišu stručnost. Jedan od njih je naveo primjer profesora matematike koji ima formalno sve
potrebne reference, ali je loš pedagog, te je svejedno kvalifikovan da predaje predmet dok sa druge
strane profesorica informatike nema formalnu kvalifikaciju, ali jednako dobro poznaje gradivo i izuzetan
je pedagog. Za ovog ispitanika pedagoška dimenzija je veoma važna, ali se ona ne može naučiti već neko
ima ili nema talenta za rad sa djecom.
Da ispitanici/ispitanice vode računa o usavršavanju kadrova i da razmišljaju o ovoj temi dokaz je i tvrdnja
koju je iznio jedan od direktora. On je, naime, rekao da kolektiv nedovoljno interno planira usavršavanja i
da se o strategiji usavršavanja ne raspravlja na sjednicama, što bi trebalo da bude slučaj.
Ispitanici/ispitanice generalno ocjenjuju veoma pozitivno ulogu Zavoda za školstvo i Centra za stručno
obrazovanje u sporovođenju reforme. „Imaju osjećaj tačno za one segmente gdje je potrebna
edukacija“, rekao je jedan od direktora. Kada su u pitanju nadzornici, mišljenja su podijeljena. Dok je
jedan direktor istakao njihovu ulugu kao veoma pozitivan primjer jer „čim se primijeti problem
organizuje se obuka ili seminar“, drugi im je zamjerio način na koji rade: „A zašto nam nadzornik ne bi
održao čas, da vidimo kako se to radi“.
PRIMJENA NOVIH UDŽBENIKA
Svi ispitanici/ispitanice su generalno vrlo pozitivno ocijenili
nove udžbenike. Smatraju da su oni „koncipirani tako da
podstaknu učenika“, a za način predstavljanja gradiva koriste
opise kao što su „ilustrativno“, „pitko“, „primamljivo“,
„pregledno“ ili „konkretno“.
„Bez dobre pripreme čas je
neodrživ u sadašnjim
uslovima.“
Direktori/direktorice su svjesni da se koncepcija učenja promijenila u odnosu na ranije i da udžbenik više
nije jedini izvor podataka za učenike/učenice. Međutim, slažu se da i pored toga on mora da bude kostur
koji daje strukturu predmetu i njegovu osnovu. „Udžbenik ne može biti protjeran iz nastave“.
126