evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo
evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo
evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Miloš Bešić, Tomislav Reškovac<br />
Direktori/direktorice napominju da su u početku đaci birali one predmete koji su im najlakše padali, npr.<br />
Sport, ali kako ističu neki od njih, situacija se počela mijenjati, počeli su da uzimaju i <strong>za</strong>htjevnije<br />
predmete.<br />
Kada su u pitanju izborni predmeti, ispitanici/ispitanice se ne slažu s tim na koji način oni treba da se<br />
razvijaju u budućnosti. Neki od njih smatraju da bi izbor trebalo učiniti još fleksibilnijim, te ukinuti<br />
maturski standard i na taj način đacima omogućiti da biraju predmete koje žele.<br />
Drugi bi pak strožije implementirali maturske standarde i to kroz intenzivniju saradnju s<br />
visokoobrazovnim institucijama. Oni <strong>za</strong>mjeraju postojanje vakuuma između osnovnog i srednjeg<br />
<strong>obrazovanja</strong> sa jedne strane i visokog sa druge: „Tu bi od strane upisne poilitike Univerziteta Crne Gore<br />
možda trebalo nadograditi da se dobije motivacija sa te stepenice iznad nas, da se dobije motivacija<br />
prilikom izbora predmeta koje će učenik da polaže da ga motiviše, da on više sebe uloži, da on zna da<br />
mora da i<strong>za</strong>bere predmet koji će mu značiti prilikom upisa na fakultet, možda i da bude presudan<br />
prilikom rangiranja pri upisu“.<br />
Kada je u pitanju resursna podrška reformama <strong>obrazovanja</strong>, najčešće pominjani problemi su broj<br />
učenika/učenica u odjeljenju i edukacija n nastavnika/nastavnica. Više direktora/direktorica je navelo da<br />
im je glavni i<strong>za</strong>zov u organi<strong>za</strong>ciji nastave po novim principima brojnost đaka. Oni kažu da se <strong>reforme</strong> ne<br />
mogu sprovesti kvalitetno u odjeljenjima preko 27-28 učenika/učenica, a da oni rade u grupama od<br />
najmanje 35. U skladu sa tim, ide i problem nedostataka učionica i kabineta.<br />
Drugi dio problema je edukacija nastavnika/nastavnica. Svi ispitanici/ispitanice navode da su<br />
nastavnici/nastavnice iz njihovih škola i oni lično pohađali posebne edukacije koje su organizovali<br />
Ministarstvo, Ispitni centar i <strong>Zavod</strong> <strong>za</strong> <strong>školstvo</strong>. Jedna od primjedbi odnosila se na način organi<strong>za</strong>cije tih<br />
obuka. Naime, prema mišljenju jednog od direktora, mnogo<br />
efikasniji način edukacije bio bi da su predstavnici<br />
Ministarstva i voditelji obuka dolazili u školu da rade sa svim<br />
nastavnicima/nastavnicama u kolektivu istovremeno. On<br />
smatra da bi se na taj način postiglo da više<br />
nastavnika/nastavnica prođe obuku, ali i da se jača duh<br />
kolektiva, tj. nastavnog aktiva koji bi trebalo da ima mnogo<br />
aktivniju ulogu u organi<strong>za</strong>ciji nastave nego što je to bio ranije<br />
slučaj kada se gotovo isključivo bavio rasporedom časova.<br />
Ovaj ispitanik je izrazio sumnju da se znanja koja su neki od<br />
nastavnika/nastavnica koji su pristustvovali obukama usvojili<br />
„Danas, da sam u poziciji na<br />
početku <strong>reforme</strong>, taj dio bih<br />
drugačije organizovao, ušao bih<br />
u sve škole i prezentovao svim<br />
profesorima.”<br />
prenose na druge članove kolektiva, tj. da postoji održivi<br />
sistem prenosa znanja. „Danas, da sam u poziciji na početku <strong>reforme</strong>, taj dio bih drugačije organizovao,<br />
ušao bih u sve škole i prezentovao svim profesorima“, ka<strong>za</strong>o je. Ovaj ispitanik smatra da je <strong>za</strong> uspješnu<br />
reformu potrebno još masovnije osposobljavanje nastavnika/nastavnica, te da bi to trebalo da radi neka<br />
posebna institucija, tj. ne Ministarstvo, <strong>Zavod</strong> ili Ispitni centar.<br />
Ispitanici/ispitanice su generalno <strong>za</strong>dovoljni time kako izgledaju novi udžbenici, iako među njima ima i<br />
par onih koji ističu određene negativne strane. Na primjer, jedan je ka<strong>za</strong>o kako su „kreatori iz fizike ili<br />
biologije predmet koji se sluša četiri godine stavili u tri i tako opteretili djecu“. Drugi je pak rekao: „Novi<br />
udžbenici su moderni i prijemčivi. Nijesam siguran da su bolji. Ponekad su i komplikovaniji i obimniji.<br />
Grafički dio je bolji, svakako“.<br />
121
Change language