evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Kao problem identifikuju i činjenicu da se ne biraju predmeti od kojih će imati koristi u vidu sticanja novih
znanja i mogućnosti određenog načina usmjeravanja radi daljeg školovanja, već se opredjeljuju za
predmete iz kojih će moći da postignu bolji uspjeh i/ili da sebi olakšaju učenje jer su preopterećeni
brojnim predmetima i njihovim preobimnim gradivom. Kako velika većina učenika/učenica postupa na
ovaj način, a većina odlučuje o formiranju OIP grupa, tako ostaje dio nezadovoljnih učenika/učenica sa
željom da npr. izučava najčešće OIP vezane za prirodne nauke: „Na kraju, mislim da većina nas bira
izborne predmete čisto radi prosjeka, eto da bi se veći prosjek imao. U našem odjeljenju ima učenika koji
znaju da će da upišu medicinu i njima je potrebno da za upis imaju taj neki fond časova koji će biti vezan za
djelove biologije ili hemije koje mi, inače, ne učimo, na primjer, koje mi nemamo za ove tri godine u kojima
učimo biologiju i hemiju. Oni imaju veliki problem s tim. Daju im da biraju te izborne predmete, oni izaberu
to, ali jednostavno nema grupe, ne prijavi se dovoljan broj učenika...”
Takođe, većina učenika/učenica priznaje da su neinformisani u kakvoj su vezi OIP i eksterna matura,
odnosno upis na studije: „Neko mi je pričao da prilikom upisa na fakultet treba da ispuniš neku određenu
normu s izbornim predmetima, tako da mi to nije bilo jasno, jer ja sjutra kad bih krenuo da se upišem na
fakultet i kad bi mi rekli da nisam izabrao neki predmet u trećem razredu, baš bih se naljutio, jer mene niko
nije informisao o tome. Nama su izborne predmete predstavili kao nešto: izaberi šta god hoćeš, možeš da
ideš na to, možeš da ne ideš, nije važno. I sad, treba neke norme da se ispunjavaju.“
228