evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo

Miloš Bešić, Tomislav Reškovac
Mi imamo pravo da znamo svoje ocjene. Poneki profesor kad pita, unese ocjene u dnevnik. Kad
mi pitamo koju ocjenu smo dobili, kaže: za to ti je zadužen razredni ili razredna.
učenik/učenica, SMŠ „Ivan Goran Kovačić“, Herceg Novi
Iako su određena prava zagarantovana zakonima o gimnazijskom i stručnom obrazovanju, gotovo svi
učenici/učenice navode brojne primjere njihovih kršenja:
o pravo na korišćenje slobodnih dana: „U našoj školi, naša razredna, ako imamo neki određeni broj
neopravdanih ili nekih loših ocjena, neće nam dozvoliti da uzmemo slobodne dane, što mislim da
nema nikakve veze s tim koliko ja imam neopravdanih. Ako hoću slobodan dan, ja to mogu da
dobijem, po mom pravu, ona to mora da ispuni.“
o pravo na samo dvije pisane provjere znanja u toku jedne nedjelje: „Profesori ne poštuju to pravo,
a mislim da je ono najpoznatije, da imamo samo dva pismena u toku jedne nedjelje. Njih to ne
zanima, oni kažu da mogu da daju i dva kontrolna dnevno. Smatram da to ne mogu da rade, jer
ipak, mi ne možemo da stignemo iz svih četrnaest predmeta da sve pripremimo.“
o pravo prigovora na ocjenu: „Ako se slučajno pobuniš, ako je učinjena nepravda prema tebi ili ako je
neko sa istim znanjem dobio veću ocjenu, profesor se odmah ljuti na tebe i kaže ti da si bezobrazan
i nevaspitan.“
o pravo da se pismeni zadatak poništi ako ima više od 50% negativnih ocjena: „Jednom je bilo 90%
jedinica, a profesor nije poništio pismeni zadatak već nekim učenicima popravio ocjene na dvojke
kako bi imao 50% prolaznosti.“
Uopšte se nije znalo kako će ta eksterna matura da uslovi nečiji upis na fakultet, to je samo tako
nabacano kao ideja, a uopšte nije temeljno razrađeno i nisu ni učenici, a ni profesori, upoznati.
Imamo dosta nastavnika koji ni dan danas ne umiju da objasne šta je to i šta mi tamo radimo i
kome se mi obraćamo da dobijemo te rezultate, kako nam se to gleda na fakultetu? Da li nam se
gleda uspjeh ili samo ta eksterna matura, mislim da o tome dosta ljudi ne zna dovoljno, a
potrebno je da znaju ako je to nešto što je tako važno, kako nam ga predstavljaju.
učenik/učenica, gimnazija „Slobodan Škerović“, Podgorica
Ono što je interesantno je da učenici/učenice koncept eksterne mature (način polaganja i vrednovanja
pri upisu na studije) posmatraju kao određeni vid kršenja svojih prava. Njihov zaključak je da ideja
eksterne mature nije temeljno razrađena i da su i oni koji bi trebalo da raspolažu adekvatnim
informacijama, odnosno njihovi predmetni profesori, neupućeni gotovo koliko i oni sami. Uz sve to,
pravila se mijenjaju iz godine u godinu što izaziva još veću zbunjenost kod učenika/učenica i strah od
nepoznatog, odnosno šta ih čeka naredne godine.
Na primjer, kad smo se upisivali, imali smo papir na kom smo pisali predmete koje želimo. Kada
smo im ponijeli taj papir, oni bi štrikirali predmete koji mogu da se izaberu a koji ne, i govorili:
„To ti ne treba, uzmi ti ovo, ovo ti je bolje“. Bar su meni tako uradili, ja učim izborne predmete
koje nisam želio, koje su mi nametnuli.
učenik, gimnazija „30. septembar“, Rožaje
Pitanje eksterne mature je od velikog značaja za sve učenike/učenice i povezano je s obaveznim
izbornim predmetima (OIP). Postupak biranja OIP-a još je jedan od oblika kršenja prava učenika/učenica
za koje kažu da su im većinom nametnuti i da su organizovani tako da profesori ostvare punu normu
časova.
227