evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo
evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo
evaluacija reforme obrazovanja u crnoj gori - Zavod za školstvo
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Miloš Bešić, Tomislav Reškovac<br />
planova mogao jezgrovito prika<strong>za</strong>ti kroz komentar jedne od sagovornica: „Mnogi ljudi nijesu shvatili<br />
dugoročan cilj, a to je dok god mu ne date aktivniju ulogu, od njega (djeteta) neće nastajati drugačiji<br />
čovjek. Bude li on slušao, reprodukovao, bude li se borio samo <strong>za</strong> peticu, bude li se koristio svim<br />
sredstvima da dobije ocjenu i bude li posmatran samo kroz to, od njega nikad nećemo napraviti onog<br />
čovjeka koji je aktivan u društvu, samokritičan, kritičan.“<br />
Osnovne teme koje su sagovornici/sagovornice u intervjuima komentarisali bile su sljedeće:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
Izborni predmeti. Kao što je to rekla jedna od sagovornica – izborni predmeti su jedan od<br />
najkontroverznijih segmenata <strong>reforme</strong>. Svi ispitanici/ispitanice koji su komentarisali njihovo<br />
uvođenje, slažu se sa tim da od njih ne treba<br />
odustati i da su oni važan doprinos demokrati<strong>za</strong>ciji<br />
nastave i njenom prilagođavanju učeniku/učenici.<br />
Ipak, većina ispitanika/ispitanica je bila veoma<br />
kritična kada je u pitanju ocjena načina na koji se<br />
sistem izbornih predmeta trenutno implementira.<br />
Prije svega oni smatraju da izbornih predmeta ima<br />
previše i da djeca idu linijom manjeg otpora birajući<br />
one sadržaje koji su „lakši“. „Mislim da su, što se<br />
mene tiče, ako biste me pitali šta je najveći<br />
promašaj u reformi, to bili izborni predmeti. Pri<br />
tome ne mislim da ih treba ukinuti – naprotiv –<br />
treba ih osmisliti na kvalitetan način, tako da<br />
stvarno ispunjavaju funkciju koju su imali i nikako<br />
odustajati od njih“, kaže jedna od ispitanica koja<br />
„Mislim da su, što se mene tiče,<br />
ako biste me pitali šta je najveći<br />
promašaj u reformi, to bili<br />
izborni predmeti. Pri tome ne<br />
mislim da ih treba ukinuti –<br />
naprotiv – treba ih osmisliti na<br />
kvalitetan način, tako da<br />
stvarno ispunjavaju funkciju<br />
koju su imali i nikako odustajati<br />
od njih.“<br />
posebno ističe kao problematično to što će učenici/učenice i<strong>za</strong>brati ne onaj koji je najkorisniji,<br />
nego onaj predmet koji im je najlakši. Više ispitanika smatra da bi trebalo napraviti ozbiljnu<br />
reviziju izbornih predmeta.<br />
Slobodni dio kurikuluma. I o ovoj novinu u nastavnom programu su se svi ispitanici/ispitanice<br />
vrlo pozitivno izjasnili. Zamjeraju pak način na koji se on sprovodi. Posebno je sporno, po<br />
njima, što se vrlo rijetko u reali<strong>za</strong>ciju ovog dijela kurikuluma <strong>za</strong>ista uključuje lokalna <strong>za</strong>jednica,<br />
mada je to bila jedna od <strong>za</strong>misli. „Praksa je da to najčešće urade nastavnici, tako da lokalna<br />
<strong>za</strong>jednica i nije mnogo <strong>za</strong>interesovana, a apsolutno je konsultovana“, objašnjava problem<br />
jedan od sagovornika.<br />
Segment ocjenjivanja i praćenja. Iako je ovaj aspekat rijetko pominjan od strane sagovornika,<br />
ocijenjen je kao nedovoljno razvijen. Tako, jedan od ispitanika kaže: „Segment praćenja i<br />
ocjenjivanja je možda i najslabija karika u cijelom lancu, i nju bi morali da ojačamo. To se vidi i<br />
na eksternim testiranjima. Tipovi <strong>za</strong>dataka koje nastavnici daju u svim predmetima su često<br />
puta usmjereni samo na reproduktivno znanje.“ Kao ilustraciju lošeg sistema ocjenjivanja više<br />
ispitanika/ispitanica je navelo rezultate PISA testiranja. Jedna od ispitanica je istakla: „Negdje<br />
napomenite da ovaj sistem nagrađivanja učenika, 'Luče' i proizvodnja odličnih učenika, tako<br />
da je nama u populaciji svaki treći ili četvrti učenik odličan, je potpuno suprotstavljanje<br />
<strong>za</strong>konima prirodne distribucije inteligencije, koje je jedno od najdemokratskije raspoređenih<br />
svojstava.“<br />
Formalno razgraničenje ciljeva te uvođenje rubrike „aktivnosti“. Iako je u nekoliko razgovora<br />
iznijeto da ciljevi kao sredstvo još uvijek nijesu <strong>za</strong>živjeli („I danas imate izjave u školama tipa –<br />
pustite ciljeve, to je formalnost.“), ispitanici/ispitanice ih smatraju suštinom <strong>reforme</strong>, koja će<br />
doći do izražaja kada ih nastavnici/nastavnice na pravi način razumiju i prihvate. Slikovit je<br />
147
Change language