asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

III Deo: Sterilitet 121
kod pacijenata nije ~e{}e od pojavljivanja
kod normalnih `ena u reproduktivnom dobu.
Pregled `ena koje ispoljavaju oligo ili
anovulaciju uklju~uje i procenu FSH - follicle
stimulating hormone seruma i nivoe
E2 - estradiola da bi se isklju~io hipogonadotropni
hipogonadizam, tj. centralno
poreklo ovarijske disfunkcije, ili prerana
insuficijencija ovarijuma koja se karakteri{e
niskim E2 - estradiolom i visokim
FSH - follicle stimulating hormone koncentracijama,
u skladu sa klasifikacijom.
Sindrom policisti~nih jajnika je deo spektra
normogonadotropno normoestrogenske
anovulacije. Treba naglasiti da su koncentracije
LH - luteinizing hormona ~esto povi-
{ene kod ovih pacijenata, o ~emu }e kasnije
biti re~i.
Rutinsko merenje PRL- prolaktina u
procenjivanju hiperandrogenih pacijenata
se obavlja zbog isklju~enja hiperprolaktinemije
uz napomenu da kod mnogih
hiperandrogenih pacijenata nivoi PRL -
prolaktina mogu biti na gornjoj granici normale
ili neznatno iznad nje.
Treba isklju~iti insulinsku rezistenciju
koja se javlja i kod sindroma hiperandrogenske
insulinsko rezistentne acanthosis
nigricans, Ku{ingov-og sindroma i androgenske
sekretne neoplazme.
Hiperandrogenizmi
Klini~ko odre|ivanje fenotipa sindroma
policisti~nih jajnika uklju~uje utvr|ivanje
prisustva klini~kog i/ili biohemijskog vi{ka
androgena, hiperandrogenizma uz istovremeno
isklju~ivanje poreme}aja koji se sa
njima povezuju.
Klini~ki hiperandrogenizam
Primarni klini~ki indikator vi{ka androgena
je prisustvo hirsutizma.
Potrebno je naglasiti da jo{ uvek
nedostaju normativni podaci velikih populacija,
da je procena hirsutizma relativno
subjektivna, da mali broj lekara u klini~koj
praksi koristi standardizovane metode procenjivanja
i da se hirsutizam ~esto le~i
mnogo pre nego {to se pacijent endokrinolo{ki
ispita. Hirsutizam mo`e biti zna~ajno
manje ra{iren kod hiperandrogenih `ena
koje poti~u iz isto~ne Azije, kao i kod adolescenata.
Za samo prisustvo akni se smatralo da je
potencijalni marker hiperandrogenizma,
mada su rezultati studija po pitanju ta~ne
ra{irenosti vi{ka androgena kod ovih pacijenata
razli~iti.
Samo prisustvo androgene alopecije kao
indikatora hiperandrogenizma je daleko
manje prou~avano.
Izgleda da je ona relativno lo{ pokazatelj
vi{ka androgena osim, ako je prisutna
kod oligoovulatornog pacijenta.
Ukupno posmatrano, klini~ki dokazi
hiperandrogenizma su va`na osobina pacijenata
sa sindromom policisti~nih jajnika i
pored gore pomenutih ograni~enja.
Biohemijski hiperandrogenizam
Ve}ina pacijenata sa sindromom
policisti~nih jajnika ima dokaze o hiperandrogenemiji
i najnovija zapa`anja pokazuju
da cirkulatorni nivoi androgena, tako|e,
mogu da predstavljaju nasle|eni faktor
vi{ka androgena. Deo pacijenata sa sindromom
policisti~nih jajnika ne mora da
prikazuje abnormalnost cirkulatornih
androgena.
Definisanje vi{ka androgena merenjem
serumskog androgena su ~esto neprecizna
zbog promenljivosti laboratorijskih metoda
merenja, jer postoji vi{e androgena koji se
ne mogu uzimati u obzir. Tako|e, postoji