asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

IV Deo: Asistirana reproduktivna tehnologija 187
dostigne srednji pre~nik od 16 - 18 milimetara.
U kontekstu trenutne prakse asistirane
reprodukcije, gde mnogi programi
kombinuju ovarijalnu stimulaciju pituitarnom
regulacijom sa GnRH - gonadotropin
releasing hormonom, sazrevanje oocita
se obi~no podsti~e u odsustvu endogenog
LH - luteinizing hormone talasa pomo}u HCG
- human chorionic gonadotropina kada nekoliko
folikula ima srednji pre~nik ve}i od 18 mm.
Mi{ljenja su podeljena o optimalnom
pre~niku koji folikuli treba da dostignu pre
primene egzogenog HCG - human chorionic
gonadotropina, 16mm, 18mm ili vi{e od
20mm. Postoje nesumnjivi dokazi da zreli
folikuli vr{e parakrini efekat unutar jajnika.
Tako zreli oociti u drugoj metafazi mogu
biti dobijeni iz relativno malih folikula koji
imaju srednji pre~nik manji od 16 mm, pod
uslovom da je bar neki od cohort-a dostigao
optimalnu veli~inu.
Me|utim, ne suprostavljaju}i se uspehu
ovog metoda u nadokna|ivanju oocita koji
su dostigli nuklearnu zrelost, postoje dokazi da
je ve}ina ovih oocita manje kompetentna.
Tako, bez obzira na nadoknadu mejoti~ki
zrelih oocita koji imaju prihvatljiv stepen
oplodnje, ve}ina embriona nema kapacitet
da se implantira ili da se razvije u fetus
sposoban za normalan rast i razvoj.
Ovo se mo`e povezati sa izve{tajem o
velikom padu aneuploidnosti oocita koji
mo`e pogoditi vi{e od 25% morfolo{ki normalnih
oocita. Bilo je sugerisano da poreme}aji
hromozomske segregacije i spindle
defekti mogu biti rezultat suptilnih promena
u fiziologiji citoplazme kao {to je smanjeni
intracelularni pH.
Transvaginalna punkcija folikula kori{-
}enjem abdominalne sonde je prvi put
opisana od strane Dellenbach-a 1984. godine.
Mnogo direktniji i lak{i metod posti`e
se ne{to kasnije uvo|enjem vaginalne sonde.
Prvi put ova tehnika opisana je 1984. godine
od strane Wickland-a.
Prednosti ove metode su da je minimalni
rizik povre|ivanja mokra}ne be{ike,
ve}a preciznost lokalizacije folikula, kao i
mogu}nost izvo|enja postupka u lokalnoj
anesteziji.
Sl. 4.16- Transvaginalna punkcija folikula
1.4. IDENTIFIKACIJA
OOCITA
Identifikacija oocita se vr{i na osnovu
izgleda oocit - korona - kumulus kompleksa
gde se procenjuje nivo mucifikacije, rastresitost
coronae radiata i cumulus-a, kao i
prisustva ili odsustva nuklearne membrane,
germinal vesicle i polarnog tela.
Procenat zrelosti oocita zasnovanog
samo na evaloaciji kumulusa i korone je
dovoljna u rutinskom programu.
Sl. 4.17- Oocit u medijumu neposredno nakon punkcije