asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

I Deo: Istorijat 5
Abu Bakr Muhammad Bin Zakarya Ar-
Razi, Rhazes (864-930) je bio verovatno
najve}i lekar islamskog sveta u ranom
srednjem veku. Bio je doktor koji je pisao i
istra`ivao razne medicinske teme, uklju-
~uju}i i aku{erstvo.
Njegovo najzna~ajnije delo je Al-Havi,
medicinska knjiga koja se bavi svim znanjem
o bolestima i le~enju iz njegovog vremena.
Abu Ali Al-Hussain Ibn Abdallaj Ibn
Sina – Avicenna (981-1037) je autor al-quanun
fi al-Tibb medicinskih kanona koji
predstavljaju veliki rad medicinske nauke.
Rad je preveo na latinski Gerard iz
Kremone u XII veku. Ovaj rad je bio
osnovna medicinska knjiga sve do XVII
veka. Knjiga je sadr`ala vredne informacije
o ginekologiji. On je shvatio da neplodnost
mo`e biti mu{kog ili `enskog porekla,
povezano sa abnormalno{}u semena
mu{karca, ili raznih patolo{kih stanja kod
`ene. Smatrao je da uzrok toga mo`e biti
poreme}aj genitalnog trakta, ili psiholo{ki
problemi, melanholija, strah, pa je prepisivao
brojne lekove inspirisane egipatskim.
1512. godina: Lekari srednjeg veka su
neplodnost, uglavnom, posmatrali kao
kaznu od Boga zbog nepo{tovanja bra~nog
zaveta, ili u`ivanja u seksu. Seks je po
njima slu`io razmno`avanju, a ne u`ivanju.
1512. godina: Arnaud de Villeneuve je
napisao „Le tresor des pauvres qui parle
des maladies qui peuvent venir au corps
humain“, gde je prepisao tehniku koju su
prvo koristili stari Egip}ani. Identifikovao
je nekoliko razloga neplodnosti. Tvrdio je
da je gojaznost, jer „salo gu{i ljudsko
seme“, jedan od razloga neplodnosti.
Sl. 1.5.- Rhazes
Sl. 1.6.- Avicenna
Sl. 1.7.- Arnaud de Villeneuve