asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

III Deo: Sterilitet 159
Gasna embolija
Intravaskularna insuflacija gasa mo`e
dovesti do gasne embolije, pa ~ak i smrti.
Ovo se mo`e desiti samo ako se penetracija
Veresovom kanilom ne prepozna i
zapo~ne insuflacija. Ovo se mo`e spre~iti
aspiracionim testom i rutinskim kori{}enjem
niskoga pritiska insuflacije gasa.
Gasna embolija je mogu}a, ali se retko
de{ava, jer je gas lako rastvorljiv i brzo se
resorbuje tako da se, ~ak i ako je postojao
umeren embolus, cirkulatorne promene vra-
}aju u normalu u roku od nekoliko minuta,
a pacijent se oporavlja.
Kod masivne embolije pacijenta treba
okrenuti u levu lateralnu poziciju i ukoliko
ne do|e do trenutnog oporavka, uraditi
punkciju srca radi oslobadjanja gasa.
Komplikacije od distenzionog
medijuma
Ugljen-dioksid je distenzioni medijum
koji se naj~e{}e koristi kod laparoskopije.
Sr~ana aritmija mo`e biti rezultat prevelike
apsorpcije CO 2 . Va`no je nadgledati
intra-abdominalni pritisak tokom ~itave
intervencije i koristiti automatski pneumoinsuflator.
Endotrahealna intubacija i
respiracija pozitivnim pritiskom, tako|e,
pomazu u spre~avanju komplikacija od
insuflacije CO 2 .
Post-operativni bol je uobi~ajen sa insuflacijom
CO 2 zbog peritonealne iritacije
koja je rezultat konverzije CO 2 u ugljenu
kiselinu. Bol u grudima se mo`e zameniti
koronarnom sr~anom bole{}u i mo`e se
neodgovaraju}e tretirati anti-koagulantima.
Azotni oksid N 2 O se koristi u nekim centrima,
jer ima manje nuspojava u odnosu na CO 2 .
Azotni oksid poma`e sagorevanje i
postavlja se pitanje rizika pri kori{}enju
visoko-frekventne monopolarne struje.
Povreda gastro-intestinalnog
trakta
Do penetracije `eluca mo`e do}i pri
visokoj aplikaciji laparoskopa ili kada je
`eludac dilatiran tokom uvo|enja u anesteziju.
Gastri~na distenzija se, tako|e, mo`e
pojaviti ako se anestezija odr`ava maskom.
U ovom slu~aju `eludac treba aspirirati
nazo-gastri~nom sondom. Dijagnoza gastri~ne
perforacije Veresovom kanilom se
potvrdjuje laparoskopskom potvrdom. Pod
uslovom da zid `eluca nije {ire povre|en,
nije potreban nikakav hirur{ki tretman uz
davanje antibiotika {irokog spektra.
Izvesne okolnosti pove}avaju rizik
povredjivanja Veresovom kanilom kao kod
slu~ajeva adhezije creva za abdominalni zid.
Aspiracija koja sledi nakon inicijalnog
ubacivanja igle treba da omogu}i rano prepoznavanje
perforacije creva. Na penetraciju
creva treba posumnjati, ako postoji
asimetri~na abdominalna distenzija, podrigivanje,
izbacivanje gasova ili fekalnog
mirisa. Kanila se preme{ta radi pravilnog
uvo|enja pneumoperitoneuma. Gastrointestinalni
trakt treba pa`ljivo pregledati
na prisustvo perforacije. Va`no je pregledati
obe strane creva, jer izlazna rana mo`e
biti ve}a od ulazne. Jednostavna penetracija
ne zahteva operativni tretman, ali pacijent
treba da bude pod kontrolom i antibiotskom
za{titom.
Kada se inspekcijom perforiranog mesta
utvrdi prisustvo fekalija pristupa se hitnoj
laparotomiji.
Ponekada je nemogu}e otkriti mesto
povrede nastale laparoskopijom. U ovom
slu~aju je obavezna laparotomija da bi se