asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

248 Asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji
AZFc - azoospermia factors regija Y
hromozoma, koja je naj~e{}e mesto delecija
se prostire na 3,5 miliona baza, pa je
te{ko prihvatljivo da je u pitanju mikrodelecija,
kako se ~esto naziva. Sastoji se od
tri velika palindroma sa~injena od 6 familija
amplikona, tj. duga~kih podru~ja identi~nih
sekvenci. Sadr`i 19 transkripcionih
jedinica sastavljenih od 7 razli~itih familija
gena, od kojih je samo jedna DAZ - deleted
in azoospermia homolog gen.
AZFc - azoospermia factors regija od
3,5 miliona baza je ograni~ena sa svake
strane sa podru~jima duga~kim 229.000, sa
skoro identi~nim sekvencama, 99,9%.
Za razliku od AZFa - azoospermia factors-a,
ta~ke razdvajanja ponavljaju}ih sekvenci
ne poti~u od drevnog retrovirusa, ve}
od same prirode evolucije Y hromozoma
usled odsustva rekombinacije. Postoji vi{e
podru~ja na Y hromozomu, kao i u AZFc -
azoospermia factors-u, koja imaju ili direktna
ili invertovana ponavljanja sekvenci.
Sekvence sa direktnim ponavljanjem }e
rezultovati obi~nom delecijom zbog homologe
rekombinacije. Invertovana ponavljanja
}e rezultovati izodicentri~nim translokacijama,
tako|e, zbog homologne rekombinacije.
Tako se mo`e o~ekivati da }e se
na}i mnogo drugih, manjih delecija, koje
su ranije izbegle detekciju nedovr{enim,
nesekventno baziranim STS - sequenced
tagged sites mapiranjem.
Mo`e biti da se manje delecije, koje
zauzimaju manje gena, ili ta~kaste mutacije
kod samo jedne ili dve kopije identi~nih
gena, koje se pojavljuju kod vi{estrukih
kopija, mogu pripisati izvesnom broju
slu~ajeva mu{ke neplodnosti ili mo`da
umerenijim stepenima neuspeha spermatogeneze,
kod slu~ajeva sa >2 X 10 6 do 20 X
10 6 spermatozoida po cm 3 . Velike mikrodelecije,
koje su do sada opisane u literaturi,
su uglavnom de novo, ali je sigurno da neki
mu{karci sa ozbiljnom oligospermijom
mogu, na prirodan na~in, imati decu.
Mu{karci sa umerenijim stepenima
oligospermije mogu jo{ lak{e postati o~evi,
pa tako manje Y delecije, koje uzrokuju
mu{ku neplodnost, ne moraju toliko ~esto
biti de novo. Kako se sve vi{e genetskih
uzroka neuspeha spermatogeneze pojavljuje,
postoja}e pove}ana svesnost mogu}eg
prenosa ove neplodnosti na budu}e generacije.
Mu{ka neplodnost je u odre|enoj korelaciji
i sa X hromozom.
Bilo je teorija po kojima Y hromozom
nije jedini polni hromozom koji akumulira
gene koji poma`u spermatogenezu tokom
vremena evolucije. Sa diferenciranjem X i
Y hromozoma, pre 240 do 320 miliona
godina, teorije o polno antagonisti~kom
genu daju prednost pojavi gena na X hromozomu
koji, tako|e, poma`e heterogametskom
polu, XY mu{kom, a koji nanose
{tetu homogametskom polu, XX `enskom,
ako su ovi geni recesivni. Retka recesivna
evoluciona mutacija na X hromozomu, koja
poma`e spermatogenezu, bi sa predno{}u
bila predata mu{kom potomku, koji bi
pomo}u ve}eg broja spermatozoida nastavio
da dalje predaje ovu mutaciju svojim
potomcima. Takva recesivna mutacija, koja
podr`ava spermatogenezu, bi u autozomu
bila izgubljena za budu}e generacije. Zato
se o~ekuje akumulacija na X hromozomu,
kao i na Y hromozomu, recesivnih gena
koji su korisni za mu{ki pol.
Studije RT-PCR - polymerase chain
reaction metodom kod spermatogonija
pokazale su da ve}ina gena koji su aktivni
iskulju~ivo u premejotskim }elijama mu{kog
zametka, zaista ima X hromozomsko
poreklo. Jedanaest od 36 aktivnih gena
poti~e sa X hromozoma. Po{to je X hromozom
tako dobro o~uvan kod svih sisara , {to