asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

250 Asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji
7. BIOHEMIJSKI PREDIKTORI ISHODA
IN VITRO FERTILIZACIJE
Razvoj folikula i sazrevanje oocita kao i
njihova kompetentnost su predmet dosada-
{njih dugogodi{njih istra`ivanja koja se
intenziviraju sapo~etkom in vitro fertilizacije.
To je opisano u prethodnim poglavljima i
predstavlja bazu za istra`ivanja o biohemijskim
prediktorima ishoda programa asistirane
reprodukcije.
Tokom protekle dve decenije ispitano je
nekoliko steroida i proteina kao mogu}ih
prediktora ishoda IVF - in vitro fertilisation.
Ispitivane su uloge ovarijalnih steroida,
gonadotropina, prolaktina, CBG - corticosteroid
binding globulin-a i 11 HSD - 11
-hydroxysteroid dehydrogenaze.
Zna~aj otkrivanja biohemijskog prediktora
ishoda IVF - in vitro fertilisation je
posebno va`an radi selekcije pre po~etka
programa bra~nih parova bez izgleda za
uspe{nu realizaciju programa. U praksi se
pokazalo da su klinike koje su selektirale i
isklju~ivale parove za koje je utvr|eno da
imaju malu verovatno}u za~e}a, ostvarile
broj trudno}a od preko 45%.
Radi minimiziranja rizika od vi{estruke
trudno}e mora biti ograni~en broj embriona
koji }e biti transferisan da bi se izbegla kasnija
fetalna redukcija in utero. Kod ve}ine
pacijenata u programima asistirane reprodukcije,
samo oni embrioni koji poti~u od
oocita koji su bili ocenjeni kao zreli, bivaju
transferisani, ali je kriterijum za zrelost
oocita razli~it izme|u raznih centara.
Biohemijski prediktori ishoda IVF - in
vitro fertilisation bi mogli pru`iti objektivnu
procenu verovatno}e za~e}a kod
svakog para podvrgnutog IVF - in vitro fertilisation,
i to, posebno za svaki ciklus pre
zapo~injanja bilo kakve procedure. Dobijanje
podataka, koji bi indicirali neuspeh
odre|enog ciklusa IVF - in vitro fertilisation,
pomoglo bi parovima u dono{enju
odluke o odustajanju od tretmana.
Dalja vrednost pouzdanog biohemijskog
prediktora je ta da bi se dobio objektivni
putokaz razvojnog potencijala oocita
ili embriona i tako pomoglo u izboru
embriona, jednog ili vi{e njih, za transfer.
Kona~no, dobar prediktor sudbine embriona
bi omogu}io embrio transfer jednog
embriona sa velikom verovatno}om implantacije
i razvoja, {to bi u isto vreme
pobolj{alo stepen uspeha IVF - in vitro fertilisation
i izbegavanje rizika vi{estruke
trudno}e.
Dok bi identifikacija embrionskih markera
implantacije unapredila bolju selekciju
embriona i potencijalno pove}ala i broj
trudno}a, prednosti su na strani folikularnih
markera implantacije. Kao {to je ve}