asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

242 Asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji
strukturu sekvenci sa mnogo ve}om homologijom
od one koju ima njen rival na X
hromozomu.
Dva gena u AZFa - azoospermia factors
regiji: USP9 Y - ubiquitin specific protease
9 Y chromosome gen i DBY - dead box Y
chromosome gen igraju va`nu ulogu u
spermatogenezi. Delecija AZFa - azoospermia
factors sekvence rezultuje potpunim
odsustvom sperme.
Bez obzira na metod dolaska gena spermatogeneze
do nerekombinuju}eg dela Y
hromozoma, ovaj region bi se neizbe`no
suo~io, a verovatno i podlegao, sna`nim
degenerativnim silama tokom evolucije
koja }e uslediti. Pretpostavka je da brzina,
odnosno, stepen pribavljanja gena mu{ke
plodnosti uslovljava brzinu degeneracija
koje slede, rezultuju}i stanjem neprekidne
evolucije. Za razliku od ekstremne evolucione
stabilnosti X hromozoma, individualni
geni mu{ke neplodnosti nisu dugog
`ivotnog veka, u evoluicionom smislu, na
Y hromozomu.
Isticanje Y hromozoma u lociranju gena
spermatogeneze radi pomo}i u rasvetljavanju
uzroka mu{ke neplodnosti ima smisla,
jer je Y hromozom prikupio gene koji bi
ina~e bili skriveni {irom celog genoma.
Imaju}i u vidu istoriju evolucije X i Y hromozoma,
mo`e se konstatovati da ima podjednako
sna`nih komponenti za regulaciju
spermatogeneze, lociranih tako|e na X
hromozomu i na autozomima. Nestabilnost
X hromozoma mo`e voditi ka padu produkcije
sperme u evoluciji bilo koje vrste,
osim ako postoji konkurencija u {ablonu
sparivanja ili metod kontinualnog popunjavanja
Y hromozoma novim genima
spermatogeneze, sa pro{irenjem koje sledi,
a koje se de{ava pre kona~ne degeneracije.
Y hromozom je mesto od koga treba
zapo~eti molekularnu potragu za genima
koji uti~u na mu{ku plodnost. Razlog za
po~injanje od Y hromozoma pridaje
naro~iti zna~aj verovatno}i nala`enja jo{
takvih gena koji se kriju {irom ~itavog
genoma.
Paralelna i nezavisna evolucija X i Y
hromozoma i poreklo X-inaktivacije su od
posebnog zna~aja.
Polni hromozomi su nezavisno evoluirali
puno puta kod razli~ith vrsta sa zajedni~kom
osnovom. Hromozom sa genom
koji odre|uje pol progresivno gubi sposobnost
da se rekombinuje sa svojim parom,
akumulira mutacije i zapo~inje sa
pogor{avanjem. X i Y hromozomi su
evoluirali potpuno zasebno i razli~ito kod
svake vrste, ali su evoluirali preko zajedni~ke
evolucione osnove.
Ako Y hromozom Drosophila-e ima
deleciju, Drosophila je sterilna. Ako Y hromozom
mi{a ili ~oveka ima deleciju, mi{ i
~ovek su sterilni. Ako neka vrsta ima na Y
hromozomu zna~ajne delecije, ta vrsta je
sterilna. Me|utim, geni koji bi bili
izgubljeni na Y hromozomu mi{a, nisu isti
oni geni koji su deletirani na ljudskom Y
hromozomu. Na primer, homologni gen
humanog Y DAZ - deleted in azoospermia
homolog gena kod Drosophila-e je autozoman
kao {to je autozoman i kod mi{a
DAZLA - deleted in azoospermia like autozomal
gen, pa delecija ovog autozomskog
gena kod Drosophila-e, ili kod mi{a, rezultuje
sterilitetom podjednako kao i delecija
Y hromozoma Drosophila-e ili Y hromozoma
mi{a. Delecija DAZ - deleted in
azoospermia homolog gena na Y hromozomu
~oveka ~esto ne rezultuje potpunim
odsustvom spermatogeneze, verovatno
zbog toga {to stari homologi autozomni
DAZ - deleted in azoospermia homolog