Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

20 Slavoljub Gacović
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 21
U balkanski supstrat ubrajamo i ilir. (?) BdAiog, Ba:Ai6c = trač, ()
BdAoc = alb. balash, balosh = rum. bal, balan „svetli, plavi”,*® koje nalazimo
i u poznolatinskom izrazu balane, izraženom u de equo badeo et balane
iz Enodijevih epigrama (oko 500. godine n.e.) i st.fran. pridevu balanie, koji
se nalazi u fragmentu teksta on roncin bron, la teste balanie (i354. godine).“!
Ovu germansku hipotezu je izneo Zuhir“, a podržao Roseti® i Levi“,
koji je smatrao ovaj izraz primerom ranih pozajmica u latinski jezik iz balkanskogermanskog.
Razume se, navedena leksika nije ni izbliza sva leksika koju nalazimo
u govoru Vlaha/Rumuna Timočke zone.
VI 3. 2. Leksika nasledena iz latinskog jezika
Fond latinskih reči koje nalazimo u rumunskom jeziku je impozantan i
podjednako se koristi na levoj i desnoj obali Dunava, odnosno leksika je
podjednako zastupljena među Vlasima/Rumunima Timočke zone, Moldavi-
Je, Rumunije, itd., mada smo u ovom radu posebno obraćali pažnju samo na
onu Ieksiku koja se koristi u govoru Vlaha/Rumuna Timočke zone.“
Ta bogata leksika čije se osnove nalaze u klasičnom i vulgarnom
latinskom jeziku Klasifikovana je radi bolje preglednosti u preko dvadeset
celina: 1) svetlost, nebo, atmosfera i temperatura (klima); 2) prostor, vreme,
kvantitet i kvalitet; 3) zemlja, reljef, minerali, metali i voda; 4) flora
(divlja); 5) fauna (osim domacih Zivotinja); 6) delovi ljudskog tela; 7)
radanje, Zivot, smrt i vitalne funkcije; 8) čula i funkcije čulnih organa, utisci,
boje, oblici i aspekti; 9) intelekt, oseéanja, volja, jezik i karakter; 10) hrana,
pice i posude; 11) odeca, obuéa, nakit i higijena; 12) dom, tj. grejanje i
osvetljenje; 13) poljoprivreda i uzgoj; 14) pastirski zivot, lov i p&elarstvo;
15) zanati; 16) porodica, rodbina, vaspitanje i obrazovanje; 17) društveni
* A. Cioranescu, Dictionarul etimologic, 71-72.
Kanyxckas, [lareobarxanckue penukmbi, 98.
2 H. Suchier, Chlothars des II. Sachsenkrieg und die Anfiinge des Franzésischen Volksepos,
ZrPh XVIII (1894), 189.
* A. Rosetti, Istoria limbii romđne de la origine pind in sec. al XVIil-lea, Bucuresti, 1978,
242 (= Rosetti, Istoria limbi roméne).
““ R. Loewe, Aligermanische Elemente der Balkansprachen, KZ XXXIX (1904), 299-302.
Š O leksici smo koristili sledece studije: 1. Fischer, Latina dundreand, Introducere in istoria
limbii roméne, Bucuresti, Editura stiintifica si enciclopedica, 1985, 130-134, 146-152 (=
Fischer, Latina dundreand); M. Sala, De la latind la romdnd, Bucuresti, Institutul de lingvistica
lorgu lordan-Al Rosetti (univers enciclopedic), 20062, 37-81 (= Sala, De la lating); C. Tagliavini,
Storia di parole pagane e cristiane attraverso i tempi, Brescia, 1963, 512-514; G.
Rohlfs, Romanische Sprachgeographie, Miinchen, 1971, 192-196; O. Densusianu, Histoire de
la langue roumaine (1 – Les origines, Il – Le seizieme siecle), Bucuresti. 1997, 327, 391417,
586, 588, 590, 601, 603, 604, 605, 613, 619, 793-801; A. D. Xenopol, Teoria lui Roesler. Studii
asupra staruinjei romđnilor in Dacia Traiana, Bucuresti, 1998, 105,
zivot, kultura i zabava; 18) transport, trgovinske razmene i ekou'omija} 19)
javna uprava i pravo; 20) odbrana, oružje i ratovanje; 21) magija, religija,
praznici i kalendar. .
Unutar svake pomenute celine prvo je navedena leksika zabeležena na
prostoru Timočke zone po međunarodnom APHI standardu, a zatim su u
zagradi radi komparacije navedeni ekvivalenti iz literarnog dakorumunskog
(dr., st.dr.), arumunskog (ar.), meglenorumunskog (mgl.) i ist.roruynunslA(ogA
(ir.) dijalekta rumunskog jezika. Gde je bilo potrebno navedeni su i leksicki
ekvivalenti iz italijanskog (it.), francuskog (fr.), španskog (§p.), portugalskog
(pg.), provansalskog (prov.), katalonskog (kat.), oksitanskog (oks.),
albanskog (alb.), dalmatskog (d.), friulskog (friul.) i toskanskog (tosk.)
jezika, a nakon zagrade, data je latinska (lat.), rede latinska vulgarna (lat.
vulg.) forma odakle potite navedena leksika banatskog i mumenskoj
oltenskog narečja dakorumunskog dijalekta kojim govore Vlasi/Rumuni
Timocke zone.
Svetlost, nebo, atmosfera, temperatura (klima). Leksičku gradu ove
celine nalazimo u slede¢im primerima: lume s.f. „svet“ (dr. /ume) < lat.
lumen; luminš s.f. „svetlost“ (dr. lumind) < lat. *luminina; luminare s.f.
„Sveća“ (dr. luminare) < lat. luminare; lumina vb. intranz. ,(za)sijati;
(o)svetliti (dr. lumina/re/) < lat. luminare; luminos adj. ,.svetlosni; svetao,
sjajan“ (dr. luminos) < lat. luminosus; strilufi(re) s.f., vb. intranz.
„blistanje“ (dr. straluci/re/) & lat. *extralucire; skinéeje s.f. „iskra“ (dr.
scinteie) < lat. *scantilia < scintilla + excandescere; sanin adj. ,,vedar, čist“
(dr. senin) < lat. serenus, serenitas; limpede adj. ,bistar, jasan, čist, vedar“
(ar. limpide, dr. limpede) < lat. limpidus; limpezire s.f. „bistroća, čistroća“
(dr. limpezire); limpezime s.f. „prozračnost“ (dr. limpezime); umbri s.f.
whlad(ovina), sen“ (dr. umbrd) < lat. umbrare; umbros adj. „senovit“ (dr.
umbros) < lat. umbrosus; intuneric s.f. ,pomrina, tama, mrak“ (dr.
intuneric) < lat. tenebricus; intuiieca-re vb. tranz., refl. „zamračiti; smračiti
se“ (dr. intunerecare) < lat. intonecare; innopta-re vb. intranz., refl.
„noći(va)ti; smrkavati se“ (dr. innopta-re) < lat. *innoct(icjre; čeri s.f.
„nebo“ (dr. cer) < lat. caclum; soare s.m. „sunce“ (dr. soare) < lat. sol,
solem; luni s.f. „mesec“ (dr. fund) < lat. luna; lunaéic, -š adj. „mesečar“
(dr. lunatic) < lat. lunaticus; sćaua s.f. „zvezda“ (dr. steaua) < lat. stella;
luafir s.m. „zornjača, (zvezda) Danica, Venera“ (dr. luceafir) < lat. lucifer
(pwopdpog) < lux, lucis; raza s.f. „zrak“ (dr. razd) < lat. radia f. < radius
m,;* risiri(re) vb. intranz. „nicati, klijati; svanuti“ (dr. rdsdri/re/) < lat.
“ Balgarski etimologicen recnik. Sastavili V1. Georgiev, Iv. Galabov, J. Zaimov, St. ličev,
Sofija, 1971, 1, p. 655 (= BER); P. Skok, Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika.
Uredili akademici Mirko Deanovi¢ i Ljudevit Jonke, Suradivao u predradnjama i priredio za
tisak Valentin Putanec, 111, Zagreb, JAZU, 1973, 660-661 (= SER).