Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

138 Slavoljub Gacović
kvalitetno negotinsko crno vino u većim količinama počnu da baluckaju (<
baluckati „peniti“) u pijanom stanju (upor. baluckao ne baluckao, kupio sam
te za sir, po-jeséu te kao sir u priči o seljaku koji je u gradskom duéanu k-
upio beli sapun misleéi da je feta sira);
berbatovka „naziv kola koje se nekada igralo i u Nigu“* je ter-min očigledno
nastao od imenice berbat- + suf. —ov (koji formira po-sesivni pridev)
+ suf. —ka (koji se koristi u formiranju imenica Zen-skoga roda). Gamulesku
smatra da srp. radikal berbat verno oponasa rum. bdrbat i da naziv kola berbatovka
potiče od: 1) antroponima Berba < rum. Barbar, koje se pominje
kao li¢no ime nekog Vlaha već u XI veku, pa bi u tom smislu berbatovka
bilo ,,Berbatovo/Barbatovo kolo®. Ovo je prihvatljivo tim više što je u
XIX veku zabeleZeno ime neke osobe Berbatovi¢ (< stp. Berbat = rum.
Barbat), koja je po profesiji svirač, muzikant, violinista. 2) U objašnjenju n-
aziva kola berbatovka moze se poéi od srp. Berbatovo (< rum. Birbat) „selo
u Srbiji blizu Niša“, pa bi u tom smislu bilo „kolo koje se igra u Berbatovu“.
3) Treéa moguénost nastanka naziva kola berbatovka je od rum. prid. barbdtesc,
fem. barbdteasca ,,(kolo) za muskarce®. Srpska forma berbatovka je r-
ezultat morfoloske adaptacije rum. prideva pozajmljenog u srpskom i imao
bi znagenje „živahno kolo; kolo za muškarce“;53
bčrbeč „malj kojim se zabijaju kolčevi, stubovi“ na području Timoka i
srpskog, Banata® < rum. berbéce „mehanička ili ručno izrađena naprava od
jednog teškog komada drveta koja deluje padom, a koristi se u zabijanju stupova,
nabijanju zemlje, lomljenju velikih komada tuča ili gvožđa, itd“ < lat.
berbex, -ecis (= vervex).*
bracir, brasir „tkana (pojas) traka s gornje strane pregače“ (okolina B-
oljevca – istočna Srbija)** < rum. brđciri „uzani pojas tkan od vune kojim se
muškarci i žene opasuju“. Srpski oblik brašir"! je nastao od jedne rumunske
subdijalektalne banatske varijante brašir4 i identičan je s bracir. Rumunsko
poreklo i jednog i drugog oblika je potvrđeno činjenicom da su navedeni pojmovi
nastali iz lat. bracile;5%
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 139
brazar, bizak, bfzar, brzdar, brznar, brnzar „mešina od $tavljene kozje
ili jagnjeée koze u kojoj čobani ili kiridZije nose sir, smetanu i dr.“** je objašnjeno
u Rečniku SANU ital. borsa „torba“. Medutim u srpskom jeziku p-
ostoji i termin brnza „sir“““? < dr. brinza®", a značenje svih navedenih termina
jeste meSina u kojoj se čuva sir (= brnza). Srpski termin branzar < rum.
*brinzar „mešina za Suvanje sira“ je verovatno postojao u govoru srednjovekovnih
rumunskih pastira na Balkanskom poluostrvu, a mogao je nastati od
rum. brinzd „sir“ + suf. —ar < lat. —arius tim više što je na prostoru Rumunije
zabeleZen termin brinzar „fromager; onaj koji pravi sir ili ono u čemu se
čuva ili prodaje sir“ i u tom slu¢aju mogli bismo objasniti prvo —a— u
branzar kao rezultat jedne fonetske adaptacije (- > —a-), dok bi drugi primeri,
b/zak (-ak umesto —ar i ispadanjem —n-), b/zar (ispadanjem —n-) i
brzdar (< epentetično —d-), pretrpeli fonetske adaptacije tipa rum. —rd— >
srp. vokalno ——, osim forme brznar koja je nastala metatezom od brnzar;’®
burag ,stomak u Zivotinje* < rum. buric ,,pupak, pupéana vrpca“ (potvrden
u meglenorumunskom sa znaenjem trbuh, Zeludac, stomak) < lat. u-
mbulicus (= umbilicus). Termin sadrZi rum. —r— umesto lat. =/~ i rum. -a—
ume;t;) lat. —u~/~i-, &ime se dokazuje jedna stara pozajmica pre X-XII v-
eka;
burfan „proždrljiv dovek“** U srpskom ne postoji suf. —fan, kao ni
osnova burf-, pa se srp. termin burfan treba pripisati rum. burduhan „panse,
gros ventre, estomac, entrailles, gripe; burag, prvi Zeludac u preZivara, mešina,
trbusina, škembe, utroba“, ” burduf „veliki Zeludac u čoveka; veliki t-
rbuh“*“ i|i, još preciznije, kod varijante burfan navodi se i burduhdni, osim
varijante bor/čni „ćventrer“, izvedene evidentno od imenice *borfan koja još
nije potvrđena, a semantička evolucija od „čoveka s velikim stomakom“ do
„halapljivog čoveka“ je lako objasnjiva;*
burta „veliki trouh***® < rum. burtd „stomak“, burtice pl. (reg.) ,,rubovi
na govedem Zelucu® (okolina Negotina)** takode potiče od rum. burtd, a le-
530 Rečnik SANU 1,471.
53! Rečnik SANU I, 471.
592 Bđrbat je bilo pozajmljeno u srpskom kao top. i lično ime Barbat, selo u Srbiji Barbatovci
i Barbatovo, kao i selo Berbatovo blizu Niša, itd.
33 D, Gamulescu, /n/fuenfe romdnegti, 73-75.
4 Rečnik SANU 1, 472.
35 DLRM 77; Gamulescu, Influente romdnesti, 75.
536 Rečnik SANU 11, 125.
7 Rečnik SANU I1, 126.
8 D. Gamulescu, Influene romdnesti, 80-81.
9 Rečnik SANU 11, 105, 156, 157, 158; Lj. Miliéevié, Zivot i obicaji Popovaca, SEZ,
LXV, Beograd, 1952, 65;
30 Rečnik SANU I1, 191.
341 | 'influence roumaine, 16-77.
32 D, Gamulescu, Influente romdnesti, 81-82.
5% bid, 35.
54 Rečnik SANU I, 309.
5 Dictionarul limbii romdne 1, 698.
6 Dictionarul limbii romđne 1, 697.
59 D, Gamulescu, Influente romdnesti, 82-83.
8 Rečnik SANU I, 308.
4 Ibid, 308.