Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

174 Slavoljub Gacović
karakteristična su i imena na -ar, kao Bikar, Brdar, Cabar, Češljar,
Cudar(?), Grupar, Lukar, Pestar, Prebegar, Pribkar, Prinkar, Priikar’
Pudar, Strtlar, Strugar, Sudar, Surmar(?) kao i imena sa nastavkom -er)
Bojviter(?), Cudler, Duser, Korider, Pester, Svider, Zlember, zatim -ir’
Kalvir, Kalavir, takode -or, Mastor, Mrahor(?), Sator, Zor, kao i -ur’
Acipur(?), Grgur, Grinkur, Kostur, Pretur, i još -ra, Kesura i -ta, Boz’etu,
Boguta, _Bolela, Dukata, Duleta, Hrlata, Maleta, Mirčeta, Oguta, Sopora:
Vigata, itd., koja takode spadaju u srpsko-viasku grupu imena. Postojala je
t,(end'encija da se imena srbizuju dodavanjem čestog nastavka -ko muskim
imenima, kao npr. Jan-ko, Sopot-ko, Mesar-ko, Bac-ko, Čigut–ko, Duc-ko,
Hraé—ko, Jon-ko, Mac-ko, Omen-ko, Pores-ko, mozda i Duko, Siko, Uko, a
čest je kaze B. Hrabak i „vlaški nastavak -oje”, na primer: Kostoje, Vukoje,
Gruboje, Mitoje, Nikoje, Predoje, Sakoje, Cicoje, Rahoje, Staroje, Bahoje,
Dadoj_e, Stopoje, Cvetoje, Vitoje, Plehoje, Plahoje, Tuhoje, i nastavak -oj u
sledećim imenima: Blagoj, Boboj, Bogoj, Boloj, Bratoj, Dokoj, Dostoj,
Dragoj, Dukoj, Đuroj, Hrapoj, Kaloj, Kostoj, Krasoj, Krstoj, Mikoj, Miroj,
Okoj, Omoj, Ostrohoj, Petoj, Petrivoj, Potoj, Poživoj, Priboj, Pristoj, Radoj,
Rahoj, Skorivoj, Sladoj, Slavoj, Stanoj, Sarivoj, Susoj, Todoj, Vitoj, Viadoj i
_Vugoj, koja nalazimo u popisu Smederevskog sandžaka iz 1476. godine, kao
i nastavak -aj, u imenu Babaj, Mrljaj ili -ij, u imenu Belišij, Hodovij,
Kostori j, Petrij, Prikokovij, i -ija, u imenu Petrija (knez), kao i -uj, u Boguj,
itd. Ipak, najčešća su „imena sa nastavkom -am, takođe romanskim”, kat;
npr. Baban, Bačinjan, Belišan, Beran, Bogan, Bojsan, Boljan, Bošnjan.
Božan, Brajan, Brezan, Brđan, Čiran, Čušman, Damjan, Dejan, Derman)
Dobroljan, Drman, Dudman, Dulan, Ilan, Kaliman, Karan, Kordanm,
Lestan, Poliman, Pustan, Rajkan, itd.”, sa nastavkom -en, Čipren, Kulen’
Komnen, Viden, -in, Bacin, Barin, Berasin, Biladin, Bogcin, Boin, Bokasin’
Bolasin, Borin, Bosnjanin, Bugašin, Curin, Cvejin, Dimitrašin, Dabrašin,
Dojéin, Dovedin, Dragin, Dragošin Dujin, Durain, Petrajin, Petras'in,
Durasin, Morin, Nikasin, Opasin, Prvojin, i nastavkom -un, npr. Bogun:
"‘“ Ime Karan nastalo je od gré. k&pavoc ,glava, poglavica, vrhovni vojvoda (Usp.
Kmpav?c „četovođa najamnicke Zete, posle hiparh u vojsci Aleksandra Velikog”) i u Zestoj je
upotrebi kod srednjovekovnih Vizha (usp. naziv grada Karanovac). Vidi: S. Senc, Grékohrvatski
rječnik, Zagreb, roprint 1988, 475. j
"6 Ime Kordan nastalo je od rum. cord „sree” i dodatka —ar, pa bi lice koje nosi ovo ime
bilo u srpskom jeziku Srčan.
" U ovu grupu imena ubrajamo i Dušman, Dževan, Đuran, Durkan, Đurman, Gigan
Grljan, Gajan, Gučan, Guman, Harman, Hrebljan, ldran, lvisan, Janovan, Kaliman, Kojan,
'Kozam, Krasan, Lugam, Mijoman, Mikan, Mioman, Mirčan, Mirkojan, Mišljan, Mrđan,
Mikan, Muman, Ohran, Omam, Oran, Pilan, Povržan, Požaran, Prijan, Radan "Radman,
Rajan, Resan, Roman, Rudan, Rumam, Ružman, Selisan, Smoljan, Strban, Sudan, Sušan,
Svitan, Šaran, Šarovan, Sisan, Šišman, Šuran, Šušman, Trtan, Vidan, Vigan, Viran, Visan,
Vitan, Vrdan, Prman, Pukman, Vuksan, Zudan i Žužan. O
Romanizacija i romansko stanovništvo Timočke zone (I-XV1 vek) 175
Bojun, Bolun, Ivasun, Krdun, Lapun, Mičun, Mijun, Milun, Nikun, Ovrsun,
Radun, Rahun, Rogun, Srdun, Sodun, Viadun, ali i nastavkom -na, Baljina,
Ducina, itd"®”. Tu spadaju i imena na -aš, recimo: Dragas, Đuraš, Glavas,
Hrabas, Hrankaš, Mrgas, Murgas, Petras, Paskas, Potas, Srcas, Tomas,
Vitas, Vrtas, na -eš, Budeš, Males, Tules, Vranes, Vranjes, na -is, npr. Ivanis,
Jovanis, Kutis, Mihovis(?), Milomanis, Tovaris, ili na -oš, Mijos, takode na -
uš: Batuš, Bogus, Branu$, Bratus, Derus, Golus, Lanus, Marus, Matus,
Mijotus, Miotus, Miruš, Mitus, Nenus, Nikuš, Petus, Pritus, Radus, Stepus,
Trkus, Vitus, Vranus, Vutus, zatim imena na -alg, kao što je Herak®, koji je
vrlo čest, ali i druga: BoZmak, Brajak, Brezak, Cirjak, Dujak, Durak, Girjak,
Gojak, Grabak, Grbak, Grijak, Grujak, Hrabak, Jelesak, Kerak, Kriéak,
Krzdrak, Milak, Milijak, Mrljak, Nejak, Netjak, Novak, Oljak, Opak,
Petrinjak, Poljak, Prijak, Radak, Ržak, Selak, Stojak, Sirak, Tvrdak, Vrnjak,
kao i imena na -ek, Vrnjek, na -ik, Rožnik, na -ok, Mijok, Miok, Stopok ili na
-uk, Bunduk. Navešćemo i imena na -ac, Rahac, Bunac Kesurac, Klapac,
Lazac, Ostrolac Poplanac, Poresac, Rahovac, Ratac, Sasovac, Sivorac,
Stanac, Suvorac, Tasovac, Todijevac, na -ač, Buljaé, Gojaé, Gojsac, Grbac,
Grubac, Kopačm, 'Kućelopač, Lukač, Mihač, Misad, Nikad, Paskac,
Pribač, Rahaé, Rugac, Tomac, Vidaé, na -oč, Bakoc, Mioc, Miloč, Radoc,
Vio¢, na -ué, Raduč, Vituc, itd. Romanski je nastavak -af, Celat(?), Durbat,
Gunjat, Mihat, Milat, Nikat, Pilat, Rahat, Sisat, Sobat, Usat, kao i -et, Ivet,
Siset ili -ot, Sopot, zatim -ut, Bogut, Krlut, Macut, Nekut, i nastavak —a u
sledeéim imenima: Bogufa, Boleta, Dragota, Duleta, Krvota, Maleta,
7§ ovu grupu imena ubrajamo i Dubin, Dujin, Debin, Durasin, Durin, Godasin,
Gumasin, Hrebešin, Kajcin, Hripcanin, Hrvatin, Ivasin, Komasin, Lalin, Lugarin, Majin,
Mijocin, Milasin, Mirasin, Mircin, Mitajin, Mitocin, Nikasin, Nikatin, Obrin, Ocasin,
Odmajin, Poliéanin, Prvogin, Radasin, ReSpetin, Ruvin, Stadin, Starin, Stracin, Stupin,
Sagutin, Sain, Sajin, Sarain, Ugrin i Vucerin.
68 1me Herak može biti od grč. 7ipws, lat. heros „junak” i suf. —ak.
79 Ime Kopač nastalo je od rum. copac „drvo” i dodatka —ač (Usp. top. Kopaj Košara
1455, 1478-81, 1560, danas selo Kopajkošara, opština Svrljig), a lice koje nosi ovo ime je isto
što i Drman < grč. Špujv „šuma” (Usp. top. Drmnik 1455, 1466, 1560, nahija Timok, danas
selo Drvnik, opština Knjaževac; Drmljak 1455, 1466, 1560, nahija Cma Reka; Vičidrm 1560,
nahija Polomje, danas selo Vičedrm blizu Vidina).
9 U selu Halovu i danas postoji familija alu Misoj < rum. (regionalno) misd „žena lakog
morala” ili od imena Misa-ilo < hebr. Miša'el „izmoljen od Boga”. Ako je suditi po ovomi
još dosta starih hebrejskih imena koje nalazimo kod srednjovekovnih, ali i današnjih, Vlaha
„Fimočke zone, kao npr. alu 4ron, alu Makavei, alu Pascu, itd. onda je može biti u pravu
Rabin Benjamin iz Tudele, koji kaže da Vlasi u oblasti Lamia (Zeituni) u Grčkoj, „svojoj deci
daju židovska imena“ (Romdni de la sud de Dundre : Documente, Coordonata de prof. univ.
dr. Stelian Brezeanu; dr. Gheorghe Zbuchea, Bucuresti, 1997, 113).
711 e Nikač nastalo je od rum. imena Nicd ili Nicu < Nikola i dodatka —ač.
T Ime Paskač kao i Paskaš nastalo je od rum. imena Pascu < pasha (hebr. pesah)
„blagdan u Jevreja koji se slavi u proleće (14. nisana)” i dodatka —ač ili —aš (Usp. ime
Paskoje, koje nosi čelnik despota Đurđa, spomenuto 1447. godine).