Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

S
O
392 Slavoljub Gacović
suočeni sa jednim delom o našoj braći, Rumunima sa desne strane Dunava,
sazdanim od istoričara koji je dostigao punu profesionalnu zrelost, krunišući,
na izvestan način, i obimnu dosadašnju bibliografiju, zajedno sa još puno
knjiga i studija.
Rad, podjednako originalan i obimno dokumentovan, u potpunosti
ispunjava uslove za dobijanje stručnog naučnog zvanja i verujemo da je to
veliki istoriografski uspeh, po pitanju koje se u velikoj meri tiče Rumuna i
naših suseda iz neposredne blizine.
Izjašnjavamo se, bez rezerve, za dodelu titule doktora nauka, po .
ispunjenju odgovaraju¢ih zakonskih uslova.
REFERAT
Prof. univ. dr. Gheorghe Zbuchea
povodom rada „Rumuni Timo¢ani od romanizacije do početka turske
vladavine“ predstavljenog od gospodina Slavoljuba Gacoviéa radi
odbrane titule doktora istorije, pod naučnim vodstvom kolege profesora
Georgija Zbukea (Gheorghe Zbuche) sa Istorijskog fakulteta
Univerziteta u BukureStu.
Navedeni rad, podeljen u pet poglavlja, sa dugim uvodnim i zavr$nim
delom zajedno sa zaključcima i biblografijom, sveukupno 806 stranica, ne
samo da je obiman već i veoma ambiciozan, kako po nameri koja je izrazena
u naslovu tako i samom metodom. Kod poslednje teze primecuje se pokusaj,
u vecoj meri uspešan, da se koriste sve vrste izvora i njihove komponente
kao podrška predloZzenog prikaza. Prema tome, kao što se iz rada vidi, tesko
je reći šta nedostaje od informacija iz antičke knjiZevnosti, iz kartografskih i
epigrafskih izvora, ili iz rezultata lingvistickih istraZivanja, kao i iz arheoloske
dokumentacije. Konstatacija koja je ovde izraZena, rezultira koliko iz
samog teksta teze, toliko i iz ispitivane ogromne bibliografije koja se nalazi
na kraju rada (str. 759-803), opširno upotrebljena i navedena tokom rada.
Tako je interes jedne takve teze na prvi pogled regionalan, može se reéi
da ova teza odgovara na pitanja vezana za ceo balkanski romanitet u
kontekstu evolucije stanovnistva Sirom Rimske imperije pa sve do samih
njenih ivica. Zbog toga je mozda ticbzlo jednu takvu tezu izraziti na jednom
univerzalnom jeziku. Takvo rešenje bi imalo povoljan ishod na izuzetan
napor autora. To bi omogucilo da se izbegnu neprijatnosti Ciji je uzrok
fonetska specifinost slovenskih jezika koji menjaju gréko-rimsku onomastiku
i toponimiju više nego što to &ine romanski jezici, kao što je rumunski
jezik. Ostaje da je, kroz juznoslovensku školsku i univerzitetsku lingvistitku
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 393
pipremu autora i prevodioca koji mu je pomogao, na prevodenju teksta na
rumunski jezik, preradena forma teze, da tako kaZemo, gruba, posebno kod
nekih prebacivanja anti¢kih imena. Jedan primer je dovoljan da se razume
ovakav fenomen: u uvodnom delu, posle kojeg se u stvari ova situacija
ponavlja, sreéemo, na strani 34. ime antičkog autora Fest (!?), to je zato, da
se malo nasmejemo, jer su se slovenska izdanja antickih autora poigrala
(našalila) sa autorom i njegovim prevodiocem; u stvari radi se o Festus-u,
tako se Valent na stranici 125. i na drugim mestima treba protitati Valens
(imperator), a Marc Terentiu sa stranice 33., Marcus Terentius, itd.
Kao što je iznad prikazano, rad je sastavljen od veoma dugog predgovora,
gde su posle uvoda i skraenica (razumno podeljenih, kao i bibliografija
na kraju, na izvore i druge radove) izlozena uvodna razmatranja
autora. Citalac tamo moZe naéi veoma jasno izloZen cilj rada, u ideji da se
prati proces romanizacije srednjobalkanskih plemena i njeni rezultati, sve do
dolaska Turaka krajem XIV veka, stigavsi u nekim slučajevima zakljuéno i
do XVI veka. Trebalo bi ovde jasnije navesti poreklo termina „Vlah“, koji je
iz konteksta &ini se pripisan pojedinim ranijim epohama nego što je to u
stvarnosti slučaj.
Rezime glavnih izvora od 33. do 47. str. ima, bez onih napred navedenih,
skoro sveobuhvatan kvalitet, s objektivnim i pristojnim komentarima
autora. Nadalje, možemo primetiti veoma dobar repertoar i razmatranja koja
se tiču doskora$njih istrazivanjd u ovoj oblasti, uključujući kritična razmatranja
od strane doktoranta u ovom poglavlju (str. 49-80).
Odavde pa nadalje, sustina rada dobija specifitan naslov, koji se
pojavljuje kao podnaslov teze: „Od rimskih gradana do ‘nacije’ srednjovekovne
epohe®. Nadalje slede poglavlja od I do IV. Ova poglavlja, da ne
navedemo njihove podele, obuhvataju sledece teme: I. Romanizacija stanovništva
Timočke zone pod rimskom vlašću do invazije germanskih plemena
na Balkansko poluostrvo; II. Romanizacija stanovnistva Timogke zone pod
rimskom vlašću od invazije germanskih plemena do naseljavanja slovenskih
plemena; III Materijalna i duhovna kultura Timočke zone pod rimskom
vlašću do nastanjivanja slovenskih plemena na Balkansko poluostrvo; IV.
Istorijski dogadaji i stanovnistvo Timočke zone od nasta-njivanja slovenskih
plemena do dolaska Turaka Osmanlija na Balkansko poluostrvo; V.
Romanski/rumunski lingvisticki elementi i njihovi uticaji kao pokazatelji
kontinuiteta Rimljana/Rumuna u Timočkoj zoni.
Pored gore navedenih zapaZanja tada kada ona imaju razlog da se
ponavljaju i od onih navedenih od strane potpisanog, direkino na primeru
doktorske teze koji sam primio za referat; nemam posebne primedbe vezano
za one analizirane i potvrdene od strane autora. U sustini, zaustavio sam se
više, zbog svojih sklonosti, na prvom delu rada do 305. strane, nakon čega
sam više paZnje obratio na poslednji deo, počevši od 621. strane.