Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

132 Slavoljub Gacović
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 133
tumbér „humka, mogila“ < lat. tuber „grba, kvrga“ (upor. fran. fombelle
„grobna humka“),“ itd.
Timočani imaju s Rumunima još dosta zajedničkih reči (bale, bačija,
burdelj, guša, kanura, ker, čuma, čutura) i ličnih imena sa rumunskim nastavkom
—ul (Radul, Prvul, Zivul) – nastavlja Prvanović — a da bi se istaklo „da
je nešto iste vrste, ali raznoliko, upotrebljava se rumunski nastavak —or:
ženštdr (žene), pilistor (pilići), dečdr (deca), ciganstér (Cigani)“.*> Ovome
bih dodao oronim Glavicor (okolina Čačka, Srbija) i toponim Glavicorka
(Istra), &iji suf. —icor (ukoliko se analizira Glavicor) ili ~(j)or (ukoliko se analizira
Glav-ic-or) ne može biti razjašnjen osim kao pozajmica iz rum. —icior
(upor. rum. mullicior, bolndvicior) ili —ior (upor. rum. bdnicior < bčnifč
„gibanica“).“** Još uverljivije primere zbirnih imenica navešću iz govora sela
Makocevo u okolini Sofije, koje se formiraju suf. —or, o kojem je govorio
Prvanovi¢: slamor (< slama), plevor (< pleva), klecor (kletka), slivor (<
sliva), cirepor (< čirep), apasor (< apas), hwslakor (< h»šlak) itd. i, kao što
se vidi, nijedna imenica nije pozajmljena iz rumunskog, ali se suf. —or,
svejedno, objasnjava rum. suf. —uri (za oblik plurala).*””
Sto se tiče ličnih imena sa nastavkom —ul, o kojem je govorio
Prvanovié, prikazujuéi hrvatska i srpska li¢na imena formirana suf. -/, -ulo,
-ula, Tomo Mareti¢ primecuje još 1886. godine da se ovi sufiksi ne nalaze ni
u jednom slovenskom jeziku osim u bugarskom i povodom toga zaklju¢uje
da su ovi sufiksi bili pozajmljeni iz rumunskog jezika.*”® Kada smo kod
sufiksa, spomenuo bih i Hasdeu-a, koji slov. suf. -aš, -iš, -wš smatra
pozajmljenim iz rum. -ag, -is, -us, a ove opet objasnjava rekonstruisanim lat.
suf. *-asceus, *-isceus, *-usceus = -ascus, -iscus, -uscus, bez navodenja
ubedljivih argumenata. Skok je opet rumunsko poreklo, sa više opravdanja,
pripisao srp. suf. -enda uporedivši ga s rum. -andru, -eandru,’” a po
misljenju Puskariua, srp. suf. -(i)Sor je nastao od rum. -isor, dok je -el i -ul,
prisutan u pojedi-nim li¢nim imenima, nastao od rum. -ul
453 Spdstrim je pre moglo nastati iz rum, (@) pastram „da čuvamo“ < rum. (prelaznog gl.)
pastra „čuvati“. Umesto lat. reči pastor Prvanovi¢ je mogao navesti rum. pdstor, ali se od ove
reči ne može objasniti inicijalno s u reči spdstrim.
54 Svi ovde navedeni primeri preuzeti su iz knjige S. Prvanovića, Timočke starine i jezik,
Zaječar, 1973, 79-80.
355 S, Prvanović, Timočke starine i jezik, Zaječar, 1973, 81.
456 p_ Skok, Etimologijski rječnik 1, 567 (s.v. gldva); D. Gamulescu, Influente romđnegti in
limbile slave de sud, Bucuresti, 1983, 94 (= Gamulescu, Influente romđnesti).
57 C, Croguon, 7 pavamuka Ha 6vačapckus knudicosen esuk, Coms, 1980%, 192-193.
358 T., Maretić, O narodnim imenima i prezimenima u Hrvata i Srba, Rad JAZU, 81 (1886),
127.
+9 Gamulescu, Influente romdnegti, 95.
403 Puscariu, Studii istroromdne, 11, 1926, 274-296; Al. Rosetti, Istoria limbii romdne de
la origini pind in secolul XVI-lea, E, Bucuresti, 1968, 447.
Vratimo se ponovo terminologiji. Niz pastirskih termina sa prostora
Torlaka i Sop(ov)a „koji su u srpski, bugarski i makedonski jezik ulazili (...)
iz rumunskog jezika“, takode ukazuje na rumunsko stanovnistvo:
barza „bela ovca“ < rum. barzd (< alb. i bardh „beo“);“!
busge „usne“ < rum. bu(d)zd (< alb. buzé);**
Na prostoru istoéne Srbije u stolarsku leksiku rumunskog porekla
očuvanu u prizrensko-timogkom dijalektu ubrajamo*® i sledece lekseme:
bara „ime kozi crno-bele dlake“;44
barza „koza crno-bele dlake“;45
birka, birova „ovca kudrave vune“ < lat. billis „žuč“, a prelaz / > r uk- '
azuje na jedan rumunski ili bolje re¢i dakorumunski dijalekat u kojem je p-
ostojao rotacizam;“6
biza „ovca koja blizni; koza dugackog tela; golicava ovca, koja ne trpi
mužu“ (s. Donja Kamenica kod KnjaZevca, s. Koprivnica, BudZak) može se
dovesti u vezu sa vizle koje potice od lat. vighitor „čuvar“;“”
čora, džora „krava ili ovca koja visoko drZi glavu; Zensko dete; Zensko
nl(ekrš;tšno dete“ (istočna Srbija) koje potiče od rum. fecioara „devojka, ćerka“;
čoka „ovca sa malim ušima“, što upućuje na ital. ciocco „kljast”, ali će
pre biti od rum. cioc „kljun“;49
čulja „ovca sa malenim ušima“ (Lika - Hrvatska), čulj „čovek bez uha“
(Negotin) < grč. KuA.6c „odrdzanog vrha“ i rum. ciul, ciuli;*®
" Izl‘;a, ljaba ,,potpuno bela ovca“ (u Kučima — Crna Gora) potiče iz lat.
albus;
murgesa, murga (murgast, murgovast) „ime kravi ili volu“ (BudZak -
Srbija) < rum. murg „mrk, murgast*;*”
grusavina „prvo mleko (upor. kulastra, sjera)” < rum. ingrosa ,,zgusnuti,
zgusnjavati se“ (upor. progrusati se, ugrusati se);*”
! Tbid, 147.
““ Ibid, 147.
463 N, Jocić, Stocarska terminologija u recniku timockog govora, in: Dijalektolo3ka istraZivanja
II, Niš, 2007, 65: baretina, barla, vardi, vardiste, privardi, privarkue, klasnje, klasnjen, -
a, -0, kulastra, mratinjak, nakara, nakarue, prokara, ukarue, pujka, pujsk, ćeruša, bisade, bisazi,
disazi, brabonka, vaša, sugare, sugaran, sugarence, pakanica, pakanina, kantulj itd.; Z. Bošnjaković,
Pastirska terminologija Srema, Novi Sad, 1985, 1-174.
% Ibid, 98.
“6 Ibid, 98.
6 Ibid, 99.
% Ibid, 99.
8 Ibid, 99.
“ Ibid, 100.
7 Ibid, 100.
'I 1bid, 101.
972 Ibid, 101-102.