Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

150 Slavoljub Gacović
Romanizacija i romansko stanovnitvo Timocke zone (I-XVI vek) 151
i u povelji o osnivanju crkve sv. Aranđela (I) u Prizrenu (1348), gde je
zabeleženo „mnoštvo vlaških imena sa rumunskim sufiksom ul: Surdul
(surdus), Ursul (ursus), Dragul, Rajul itd“, kao i „jedan Marko Fečor (fecior
rum. filius), jedan Drazul Mrčina (mrečina, lat. crataegus) i jedan Dragoslav
Dročinja (mrum. /!/ arbutus unedo)“.** O „romanskoj narodnosti stpskih
Vlaha (u XIII-XIV veku) Jireček piSe i u uvodnom delu svog ¢lanka, gde
kaže da su se romanski stočari Balkanskog poluostrva ,postepeno
slovenizirali*, pa je zbog toga re¢ Vlah u XVI-XVII v. (kod dubrovackih
pesnika) postala sinonim za stočara uopšte, a ne termin etnitke
pripadnosti.
St. Novakovi¢ u monografiji Selo (1891), posveéujuéi mnogo mesta
analizi srednjovekovnih svedočanstava o polozaju Vlaha u njihovim
opstinama, tj. katunima, o nastanjenim i nomadskim Vlasima, o tragovima
vlagkih naselja u toponomastici itd., pri oceni njihovog etnitkog oblika u
feudalnoj Srbiji jasno postavlja svoju tezu da su Vlasi romanskog imena
slovenske narodnosti. Insistirajuéi na socijalnom tumagenju termina Viah
Novakovi¢ je nastojao potkrepiti svoje stanoviste osvrtom na vlaška imena iz
povelja XIII i XIV veka.*®
Govoreéi o mnogobrojnosti vlaskih imena u tim spomenicima,
Novakovi¢ prosuduje da „u tim imenima vidimo mahom čista srpska imena,
sa pogdekojim vlaskim imenom®, i da su, po njegovom misljenju, medu
nomadskim Vlasima tog vremena bili predstavnici ,,ne samo od romanskoga
plemena nego i od slovenskoga“ i dodaje, „bilo da su to bili Sloveni od
iskoni ili da su se prvašnji Romani poslovenili“‘' Po njegovim rečima,
nomadski Zivot samo su ,,produZili ljudi romanske narodnosti®, dok su ga
„Sloveni ili poslovenjeni Rumuni sasvim ostavili, nastanivsi se konačno.“60;
Takve su osnovne teze S. Novakovića u vezi sa etničkom pripadnošću
Vlaha feudalne Srbije. Razmotrimo kakva je argumentacija prema problemu
vlaške onomastike tog perioda. U svojoj napomeni pod brojem 35
Novakovié navodi: ,,Primera radi evo nekoliko &isto vlaških imena iz starih
spomenika®, izmedu ostalog iz žičke povelje: „Bum (više njih pod tim
imenom), Mrgela, Bunilo (više njih pod tim imenom), Bukor, Tus, Griponj,
Sarban, Singur itd.“ Navodeći ta imena, ali ne dajuéi konkretan broj odnosa
viaskih i srpskih imena, nastavlja sa nabrajanjem imena iz Detanske
hrisovulje: „Barbat, Balšić, Sarban, Radul, Baldovin, Bunović, Altoman,
% K, Jireček, Plasi i Mavrovlasi u dubrovačkim spomenicima, Zbomik Konstantina
Jirečeka I, SAN, Posebna izdanja CCCXXVI, Odeljenje društvenih nauka, Nova serija 33,
Beograd, 1959, 193 (= K. Jireček, Plasi i Mavrovlasi).
9K Jireček, Plasi i Mavrovlasi, 193.
660 S. Novaković, Se/o, Beograd, 1965, 19, 29-30 (= S. Novaković, Selo).
! S. Novaković, Selo, 27.
2 Ibid, 27.
o
Krecul’®, Sisman, Motul, Marin, Alen, Lumsa, Kaparm, Buckat itd.“ Zatim
nabraja imena Vlaha iz DuSanove Arhandelovske hrisovulje: ,,Ursulovié,
Baldovin, Altoman, Hrajul, Dajul, Dojul, Balda,"® Negul, Hranul, Sisman,
Stajul, Vladul, Roman (Rajul Roman s bratijom), Rasul, Sarban, Surdul,
Ursulovié, Drazul, Gradul, Sarbanovié, Karpos, Bunislav, Hinat, Leo Dagul
itd* i dolazi do zaključka, da svi ti ljudi sa &isto vlaskim imenima,
„pomenuti u gomili imena može se uzeti da ... ni onda ve¢, u pocetku XIII i
polovini XIV veka, nisu bili Romani, ali im je u imenima nesumnjiv trag
toga romanskog porekla.“**®
Sasvim je razumljivo da primetna povrnost takve argumentacije
zakljugaka St. Novakovi¢a nije promakla paznji drugog stpskog istoricara,
predstavnika kriticke Skole srpske istoriografije l. Ruvarca. Zanimljivo je da
se Ruvarac, istupajuéi protiv nacionalisti¢kih pretenzija srpskih autora, tj.
protiv njihovih nastojanja da imenuju u svoje srodnike Skenderbega i
Hunjadija, dotiče i vlaske onomastike srpskih povelja.
Tako u &lanku Poreklo Sibinjanin-Janka (1901) Ruvarac piše da se u
hrisovuljama srpskih kraljeva i careva, Zi¢koj, svetostefanskoj, de¢anskoj i
svetoarhangelskoj spominju Vlasi i vlaski katuni, a u tim vlaškim katunima i
medu Vlasima, ljudi s vlaskim imenima: Bun, Bunilo, Bukor, Barbat, Balda,
Baldovin, Buckat, Altman, Dajul, Vladul, Negul, Motul, Krecul, Radul,
Rasul, Surdul, Hrajul, Kapor, Fecor,*” Singur, Sisman, Sarban i jo§ mnoga
druga, ali pored njih medu Vlasima i vlaskim katunima u srpskim zemljama
spominje se Cetiri-pet puta vise drugih sa Cisto slovenskim, ili, ako hocete,
srpskim imenima. Bez ikakve je sumnje da je Ruvarac u datom slu¢aju imao
nameru da nam predstavi zakljucke Novakovica, prema kojima se on
odnosio veoma kriti¢ki. Ruvarac se zato pita moZe li se verovati da su medu
onima koji se nazivaju Vlasi i koji su Ziveli u vlaskim katunima, bili Viasi
romanskog porekla, samo oni koji nose vlaska imena, a svi ostali sa
slovensko-srpskim imenima nisu bili romanskog porekla, nego srpskog?®*®
Novakovi¢ se u svom osvrtu Nekoliko teskih pitanja srpske istorije
(1912), napisanom povodom Jirečekove Istorije Srba, ponovo vratio
problemu narodnosti u srednjovekovnoj Srbiji. Ipak i pri tom on se izjasnio
protiv „preuveličavanja” stepena romanizacije podataka u rejonu Balkanskog
poluostrva, tvrdeći da je, već u momentu naseljavanja Balkana Slovenima
znadenje termina Vlasi, bilo prvenstveno ekonomskog, a ne etnickog
karaktera. S tim u vezi Novakovié se opet poziva na žičku povelju s početka
3 Ime Krecul izvodi se od rum. cret „kovrđav, kovrda(va kosa)”
¢4 [me Kapor izvodi se od rum. cap „glava“ (Usp. dalmatorom. kapur-al „sarma; glavica”
5 Ime Balda izvodi se od Baldovin.
% S, Novakovié, Selo, 189.
%7 Ime Fecor izvodi se od rum. fecior „mladić, momak; sin”.
68 Zbornik Ilariona Ruvarca, Beograd, 1934, sv. I, 520.