Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

_ _
T
172 Slavoljub Gacović
Podunavlja, koji su se iz raznih razloga, a pre svega zbog pritiska ugarske
države, nalazili u stadiju raseljavanja“ pa se zato u dečanskoj povelji
pominju „dva katuna đuraševskih Vlaha u selu Rzinićima, koji su se nazivali
Viasi Sremljani, tj, panonski“, a zatim kaže, da je Vlaha Sremljana u prvoj
polovini XV veka bilo i u „Hercegovini, što znači da su se selili iz Posavine
preko porečja Zapadne Morave u Metohiju, a potom... u Hercegovinu“, a mi
dodajemo, da su se jednim delom Vlasi Sremljani doselili i u porečje Crne
Reke u istočnoj Srbiji gde je 1454. i 1466. godine zabeležen ojkonim
Sremljan. Vlasi se u porečju Zapadne Morave pominju i 1428. godine, kad je
despot Đurađ Branković potvrdio baštinu čelniku Radiču Postupoviću,
priznavši mu selo Plaha Radivojci i selo Plaha Vojkovci u kačerskom srezu
podno Rudnika.®
U drugom delu svoje studije B. Hrabak iznosi da je u ,,drugoj desetini
otomanske vlasti u severnoj Srbiji talas Vlaha prekrio celi Smederevski
sandžak, u kome je već 1476. bilo 7.600 vlaskih domova“, što je
predstavljalo 33,63% celokupnog stanovniStva. Zatim po€inje da iznosi
karakteristi¢nu srpsko-vladku antroponimiju, naglasavajuéi na jednom mestu
da su ,,najtipi¢nija neslovenska imena bila... Oliver i Brajan, koja su, mozda,
stvar mode a nisu pokazivala tradiciju u porodici romanskog porekla*’ i da
su porodi¢na imena (prezimena) retko navedena, „no, ona, kao starija, vrlo
su Cesto neslovenska“ nastavljajuéi da se ,vlaiko-romanska preinaka
slovenskih imena, koja je svakako nametala criva (kurziv podvukao S.
G.), vidi... po nastavcima“. Pored klasiénog, odnosno , tipino vlaškog -ul” u
imenima Bogul, Bratul, Dancul, Bodul, Bogul, Branul, Bratul, Carul, Cucul,
Dancul, Danul, Dobrul, Dragul, Drakul, Frtul, Gragul, Hranul, Krnul,
758 J. Mijuskovié, Opis rudnickog okruga, Glasnik SUD, 41, Beograd, 1875, 198.
79 B, Hrabak, Viasi starinci i doseljenici, 17. .
" Usudio bi se reći da Srpska pravoslavna crkva nije nikada prestala da vrši srbizaciju,
pored ostalog, i nametanjem antroponimije vlaškom ili rumunskom stanovništvu na
prostorima gde on živi i danas. Govoreći o manastiru Lukovo u selu Lukovu kod Boljevca
Feliks Kanic nas obaveštava da u selu „žive pomesani Srbi i Vlasi", a da se „selo ne bi
potpuno rumunizovlo, srpski pop već duže neće da venčava mladiće koji se žene Viahinjama®.
Pored ovog očiglednog primera navedimo još jedan. U Letopisu Timočke eparhije, godina VI,
Niš, 1928, na strani 72-73 oštampana je preporuka parosima Timocke eparhije pod naslovom,
Upisivanje narodnosti u crkvenim protokolima (E[parhijski] Br. 1784 od 23. novembra
1927.) u kojoj piše: „Povodom slučajeva da su pojedini sveštenici naročito ruski, koji su u
službi naše Eparhije, ne poznavajući narodnosne odnose stavljali u crkvene protokole
narodnost rumunsku za pojedine rođene, venčane i umrle ili maternji jezik rumunski, a s
obzirom na to što u našoj Eparhiji ne postoji niti ima stanovništva koje govori isključivo
stranim jezikom nego naprotiv srpskim jezikom a u nekim krajevima naše Eparhije pored
srpskog i kakvim domacim dialektom zbog svojih istorijskih pograničnih veza, preporučuje se
svemu sveštenstvu: da u buduće u crkvenim protokolima i listićima za državnu statistiku
stavlja u odnosnim rubrikama da je dotična osoba srpske narodnosti i srpskog materinskog
jezika”.
Romanizacija i romansko stanovništvo Timočke zone (I-XVI vek) 173
u
Manul, Martul, Obratul, Obrul, Perul, Pragul, Prvitul, Radul, Robul, Sekul,
Tohul, Pladul, Žigul, tu treba pribrojati i -il, Bačil, Baćil, Bogumil, Branil,
Brčil, Dobril, Hatil, Lisimil, Manil, Mihail, Momčil, Pribil, Radil, Radmil,
Sumil, Vasil), pa i -al zato što je slovensko -v na kraju reči u ovim imenima
često pretvarano u -I, kao npr. Bogosal, Hrebisal, Radisal, Radosal,
Branisal, Besisal, Dragal, Grubal, Vidosal, Milisal, Berisal, Bojisal, Brahal,
Budisal, Busal, Dobrisal, Dobrosal, Gojsal, Hranisal, Hrisal, Mazal,
Mišosal, Mital, Momčisal, Obšal, Pačal, Parval, Petrisal, Pribisal, Rugisal,
Sajdal?, Stanisal, Stroisal, Tihosal, Pladisal, Vojisal, Vukosal, Leškosal/ić/,
pa i brdal — brdar, što podseća na hercegovačke Vlahe, a slovensko -/ na
kraju imena je već počelo da prelazi u -0, kao npr. Bogmio, Primio, Radmio,
Radomio, Rumio, Vukmio. Poznate su i „vlaške skraćenice na -đ i -/a/ć
(Vlad, Hlađ, Pukać, Braisać, Branisać)”"*! zbog romanskog izgovora, kao i
Blad, Božgovađ, Mlad, Rađ, Srd, možda i Đurađ, Miosać, Trbosać, Bursać,
itd. u popisu srpsko-vlaških imena na prostoru Smederevskog sandžaka XV i
XVI veka, što opet podseća na odliku imena iz jugoistočne Hercegovine. Sve
navedene specifičnosti antroponimije u slivu Zapadne Morave ukazuju na
pravac kretanja Vlaha iz jugoistočne Hercegovine ka severu.
Nižući potom knežine i nahije, u svakoj ponaosob nabraja
karakteristična srpsko-vlaška imena koja nose Vlasi, a koji su, po mišljenju
B. Hrabaka, već „primili srpski jezik kao jedini govorni jezik i mogu se
potpuno smatrati Srbima“, ” dolsu, po mišljenju sovjetskog istoričara E. M.
Naumova, Vlasi srpsko-vlaških imena „bili Romani®)® što se može
zaključiti na osnovu nekih rumunskih apelativa, izgovora i nastavaka u
antroponimiji u popisima Smederevskog sandžaka iz 1476, 1528 i 1560.
godine.
Imenima srpsko-vlaske grupe smatraju se i ona sa hri§¢anskom ili
srpskom osnovom, ali sa vlaskim nastavcima -ul, -us, -oj, -aš, a postoji
misljenje da je i stari nastavak -oe u stvari vlaški. Tu nisu ubrajana imena na
-$a kao §to su Brani$a, Dobruša, Miliša, Staniša i sli¢na, ali su pomenutu
grupu srpsko-vlaskih imena na -$a koja su više bila udomaćena u oblastima
blize Arbanasima, ali ih ima i medu Vlasima, uvritena neka koja su retka,
kao npr. Dubisa, Girisa, Gilisa, Mirusa, itd., kao i imena na -il, Dragojil, -
ila (Cabila), -ilo (Basarilo), -ol (Stokol), -ola (Obripola), -alj (Prtalj,
Petraval)), -elj (Pudelj, Hrevelj, Hrpelj, Mišelj), -elja (Hrebelja, Mielja), -
ilj (Bosilj, Osilj, Radasilj, Radilj, Vasilj), -ilja (Vukilja), -olj (Toholj), a
76! B. Hrabak, Vlasi starinci i doseljenici, 17.
"% Ibid, 13.
7% Srpsko-vlaška imena su po Naumovu bila: Batina, Budin, Bunilo, Velen, Vlad 2,
Vrates, Vratisa, Godisa, Gostilo, Grd, Grdez, Gugota, Gunja, Grdos 2, Dragoš, Dragus 8,
Dragman, Zlina, Miroš 3, Nanota, Neg 2, Negoslav, Negota 2, Nez, Poneg, Predilo, Radota 2,
Radiš, Radus 2, Sijan.