Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

134 Slavoljub Gacović
pričeti „začeti (o životinjama)“ < rum. pricepe (priceput) „umešan (u
nešto), biti vest*;*
vurda (urda) „trop od mleka, sličan siru; gusti ostaci surutke“ (okolina
Kalnz,s Budžak, s. Pusta Reka kod Leskovca) < rum. urdd autohtonog por-
ekla, ” itd. +
Rumunske pozajmice na teritoriji jugoistočne Srbije u prizrensko-timočkoj
zoni srpskoga jezika mogu se, imajući u vidu etimološke potrebe, raslojiti
na prave pozajmice, zabeležene u oblastima u kojima danas ne postoji
direktan kontakt govornika dva jezika, rasute „u široj oblasti istočne Srbije, u
obliku klina, zbog izuzetno velike koncentracije rumunskih toponima, po teoriji
Van Vejka*”® koja 71:m=.t1:vosv,avlja prisustvo rumunskog stanovništva u -
anom srednjem veku“" ” i recentne lokalne pozajmice na prostoru današnjeg
direktnog kontakta dva jezika (npr. u istočnoj Srbiji, Banatu, Istri).
Pozajmicama iz ove dve grupe, po mišljenju Biljane Sikimić, odgovarali bi
recimo: varzarija „mesto gde se sadi kupus, kupusnica, kupusara®;*® kracan
(crafan) kratka ženska vunena suknja, sitno nabrana, koju su preko duge
košulje nosile Vlahinje**” itd.
Rumunske pozajmice na teritoriji jugoistočne Srbije u prizrensko-
timočkoj zoni srpskoga jezika mogu se, imajući u vidu etimološke potrebe,
raslojiti na prave pozajmice, zabeležene u oblastima u kojima danas ne
postoji direktan kontakt govornika dva jezika, rasute „u široj oblasti istočne
Srbije, u obliku klina, zbog izuzetno velike koncentracije rumunskih
toponima, po teoriji Van Vejka"" koja pretpostavlja prisustvo rumunskog
stanovništva u ranom srednjem veku“| i recentne lokalne pozajmice na
prostoru današnjeg, direktnog kontakta dva jezika (npr. u istočnoj Srbiji,
Banatu, Istri). Pozajmicama iz ove dve grupe po mišljenju B. Sikimić
odgovarali bi sledeći termini: maračin „ograda od trnja“*, malaj „vrsta jela
od kukuruznog brašna, kačamak; proja“*®, batatura ,dvor**, varzarija
3, Georgijević, Balkanoloske studije, 111.
7 1bid, 111-112. Georgijevié iznosi misljenje da je re¢ „čisto srpskohrvatska®,
45 Ibid, 113-114.
476 p_ Ivić, Srpski narod, 26.
471 B, Sikimić, Slojevi rumunskih pozajmijenica u jugoistoénoj Srbiji, Govori prizrenskotimotke
oblasti i susednih dijalekata, Nis, 1994, 458 (= B. Sikimić, Slojevi).
48 Negotinska krajina i Klju¢, Stpski etnografski zbomik LV, Prvo odeljenje, Naselja i
poreklo stanovništva, Beograd, SKA, 1940, 44 (= K. Jovanovié, Negotinska krajina i Ključ).
¥ M. Markovi¢, Recnik narodnog govora u Crnoj Reci, Srpski dijalektoloski zbomik
XXXIL Beograd, 349 (= M. Marković, Recnik); B. Cirié, Plaška i srpska nosnja u Boru i okolini,
Razvitak 3, Zaječar, 1963, 50, navodi krecan „kratka vunena futarka, sitno plisirana” kao
deo vlaške narodne nosnje.
0 P. Ivić, Srpski narod i njegov jezik, Beograd, 1971, 26.
“1 B, Sikimić, Slojevi, 458.
“ Rečnik SANU XII, 120. Uporedi ovde i prezime Maračin.
¥ Ibid, 13.
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 135
„mesto gde se sadi kupus, kupusnica, kupusara“, krlig (stp. krljug)
„ovčarska tojaga s kukom“*, rakanel „žaba kreketuša, hyla viridis,
Laubfrosch* (Z::ljeéar),487 ljagana „drvena dečja nosiljka (kolevka) koju žene
vlaškog dela crnorečkog življa nose na leđima (...), pošto srpski živalj ne
upotrebljava ovu vrstu nosiljke, reč ljagana je ušla u crnorečki govor iz
vlaškog jezika...," ljaganuš „kanate u obliku velikog pravougaonog koša,
isprepletenog od jakog vrbovog pruća..“ u Cmoj Reci, a u Banatu
Taganus „ljuljaška“,” pomana „daća, parastos kod Vlaha”,"! kajcunje
„čarape od belog sukna“,”? krcan „kratka ženska vunena suknja, sitno
nabrana, koju su preko duge košulje nosile 'Vlahinje“, ? šesfor (šistor)
„tkanice, pojas“ u Crnoj Reci,” mada je u vlaškoj nošnji u okolini Bora
potvrđeno šišfor „isto“,”5 a u Banatu ima gistori pl. „bržciri late pe din
jos“,"* patul „plast sena ili šaše ili lisnik sadenuti na drvetu“,” ” potvrđen u
Boljetinu „plast sena odignut od zemlje“, u Šipikovu „koš“ i u Negotinskoj
Krajini u značenju „najobičnija zgrada ’ko¥’, koga ima skoro u svakom
dvoru...“”5, kukunješće,”? 7ok,® skronfica „vrsta ptice koja gradi gnezdo u
kamenu“ u Crnoj Reci®” koja je potvrđena u Banatu kao scrofifd
% K. Jovanović, Negotinska krajina i Ključ, 34.
55 Ibid, 44.
% ponzapcku emusonozuen peudu, 111, Codus, 1986, 209 (xopnua).
3487 P, Skok, Etimologijski rjecnik 111, 102.
“8 M. Marković, Rečnik, 358.
% Ibid, 358.
% R. Flora, Rumunski banatski govori u svetlu lingvisticke geografije, Beograd, 1969,
275.
91 |, Popovié, Contribufie la studierea cuvintelor romdnesti in limba sirbo-croatd, Lumina
IX/3-4, PanZevo, 1955, 80; S. Nijš-Armas i dr., L'influence roumane sur le lexique des
langues slaves, Romanoslavica XVI, Bucurest, 1968, 94.
52 M. Markovié, Recnik, 335; O etimologiji i raSirenosti rumunskog calfuni „vrsta
čizama“ v. Z. Mihail, Terminologia portului popular romdnesc, Bucuresti, 1978, 153-154.
493 M. Markovié, Recnik, 349; B. Ciri¢, Vlaska i srpska nosnja u Boru i okolini, Razvitak
3, Zaječar, 1963, 50, navodi krecan „kratka vunena futarka, sitno plisirana“ kao deo vlaske
narodne nošnje.
% M. Markovi¢, Recnik, 488.
495 B Ciri¢, Vlaska i srpska nosnja u Boru i okolini, Razvitak 3, Zajetar, 1963, 48.
% |, Costin, Graiul banafean, Timisoara, 1926, 193.
97 M. Markovié, Recnik, 396.
98 K. Jovanovié, Negotinska krajina i Kljuc, 41.
49 p. Tekavčić, O rijeci kukunjesée, Jezik XVU5, Zagreb, 1969, 148-151.
51, Popovié, Contributie la studierea cuvintelor romanesti in limba sirbo-croata, Lumina
IX/3-4, PanZevo, 1955, 83; S. Nifa-Armas i dr., L ’influence roumane sur le lexique des
langues slaves, Romanoslavica XVI, Bucuresti, 1968, 88; E. Scarlatoiu-Mihaila, Emprunts
roumains dans le lexique serbo-croate, Revue des études sud-est européennes, XI/2,
Bucuresti, 1973, 341.
501 M. Markovié, Recnik, 443.