Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

156 Slavoljub Gacović
podataka. U njemu je npr. o starešini Grd-u rečeno samo „knez“, i
spomenuta su dva sveštenika, pop Pačenj i pop Mik.
U daljem pmučavanju oslonićemo se na Jirečekove sistematizovane
matenja!e o slovenskim i romanskim imenima i prezimenima sačuvanim u
spomenicima Dalmacije,“ a biće od koristi i srednjovekovne srpske povelje
koje je publikovao St. Novaković, mada je u objavljenim tekstovima obično
ispuštao većinu vlaških imena, ostavljajući samo najvažnije (npr. u Žičkoj
povelji – „Grd knez i s decom itd. preko 200 imena“).84
Analizirajući Žičku povelju Jireček i Novaković u svojim delima
govore o vlaškim i slovenskim (srpskim) imenima, a Grujić u svom delu
izdvaja, pored slovenskih i „neslovenskih” (vlaških), i kalendarska
(hrišćanska) imena, mada i on zbog nečega ne beleži neka vlaška imena, kao
npr. Singur, Gela i druga. Grujić zaključuje, da je među žičkim Vlasima
samo neznatan broj nosio kalendarska imena, tj. samo osam Vlaha je dobilo
imena iz kalendara oficijelne pravoslavne crkve, i to: Andrija, Vasil, Grgur
itd.'5 Po mišljenju Grujića u Žičkoj povelji su zabeležena samo 24
neslovenska (vlaška?) imena, ne računajući gore spomenutih osam
kalendarskih, dok su sva ostala čisto slovenska ®*¢
Najlakše je izračunati imena najmalobrojnije, tj. Kalendarske, grupe,
koja je uključila samo 10 ili 11 Vlaha. Tako je Gruić ubrojio ovde imena
Lucan (Luka?), propustivši ime Sima (Simeon?), a nije potpuno jasno i ime
vlaškog popa Mik, koje je moguće uporediti sa Jirečekovim navedenim
varijantama hrišćanskog imena Mihail (Mika, Miko, Mkus)m.
Ovde je važno razmišljati o razlozima malobrojnih (oko 5% od
ukupnog broja) kalendarskih imena među žičkim Vlasima. Možda je to zbog
otežane i usporene hristijanizacije Vlaha na Balkanu,“* ali i zbog sistema
dvojnih imena, u srednjovekovnoj Srbiji, kao §to je to bilo i na drugim
prostorima. Drugim rečima, mali broj kalendarskih imena u Zickoj povelji,
kao što su: Andrija, Vasil, Grgur, llija, Lev, Nikola; Sima i Tudor 3, daje
nam povoda da pretpostavimo, da su i neka druga imena žičke povelje, npr.
iz slovenske grupe, u stvarnosti bila druga oficijelna imena nekih Vlaha. Na
mešanja imena i nadimaka u povelji, ukazuju imena dva vlaska svestenika:
3 K. Jireček, Romani u gradovima Dalmacije tokom srednjega veka, Zbomik Konstantina
Jirečeka, II, SANU, Posebna izdanja, CCCLVI, Odeljenje drustvenih nauka, Nova serija, 42,
Beograd, 1962, 1-366 (= K. Jireček, Romani).
% St, Novakovi¢, Zakonski spomenici srpskih driava srednjega veka, Srpska kraljevska
akademija, Peta knjiga, Beograd, 1912, 572 (= St.
KNEGR H 36 AbTHIO.
% R. Grujié, Eparhijska viastelinstva, 105.
% Ibid, 105.
7K. Jiretek, Romani, 185.
Novakovi¢, Zakonski spomenici): Tyuaw
%8 T. T. JinranpmH, Braxu eusanmuiickux ucmounuxos X-XII es., HOro-Boctounas
Espona B cpenuHHe Beka, KauiiHea, 1976, 136 (=T. T. Jlutaspus, Braxu).
Romanizacija i romansko stanovništvo Timocke zone (I-XVI vek) 157
Mik (Mihail?) i Pačen, koja su po rečima Grujića, slovenska imena, tj.
nekalendarska, iako bi mi trebali očekivati u oba slučaja kalendarska imena.
Ovu okolnost, po našem mišljenju, veoma je važno uzeti u obzir pri
analizi imena koja se odnose na tri sledeće grupe: vlašku (ili romanskovlašku),
srpsko-vlašku i slovensku ili srpsku. Kako pokazuje temeljna
analiza teksta Žičke povelje, Grujić je dosta smanjio broj u grupl romanskovlaskih
imena, odnosno on navodi samo 24 imena. Ipak, u njegovom spisku
nema imena, npr. Bun, Singur, Bu¢, Mrgela, nesumnjivo romanskog porekla
i koja su ve¢ obradena u literaturi, odnosno u delima Jirečeka, Novakovica,
Filipovi¢a i drugih, kao romanska. Pored toga, objavljivanje samo grupe
. neslovenskih, tj. Vlaskih, imena nedovoljno je, pošto je dugi period
slovensko-vlaskih kontakata i simbioze mogao dovesti do pojave takvih
antroponima koji su etimoloski bliski ili slični slovenskim korenima i
imenima, a, isto tako, bili su rasprostranjeni i medu Vlasima.“99
Novu kategoriju srednjovekovnih srpsko-vlagkih imena, za razliku od
romansko-vlaskih, predlaze Naumov. Potpuno je razumljivo da su u nekim
slu¢ajevima granice romansko-vlaskih i srpsko-vlaskih grupa, s jedne strane,
i srpsko-vlaških i slovenskih, s druge, još dosta nepouzdane, nestabilne, i
zato ponekad opredeljenje ovih ili onih imena ostaje jo§ uvek sporno.
Razume se da je broj tih grupa (romansko-vlagke i srpsko-vlaske)
nejednak. Tako uzimajuéi u obzir učestalost nekih imena, možemo primetiti
da je romansko-vlaska imena npsilo 36 ili 38 Vlaha, medu kojima ubrajamo
Bala, Bun 3, Bukor 5, Buta, Buckat, Buč, Vusin, Gela, Gripon, Dedol, Doda,
Dragoman, Kulin, Kuman 3, Lucan, Mrgelea, Pacen, Poligrad, Pruzin, Rug,
Sina 2, Singur, Trusen, Turjak, Tus, Čuč i Sarban, a moze biti i Mik, kao i
Brapa, tj. priblizno 15-16% od ukupnog broja Vlaha, navedenih u Zitkoj
povelji. Broj antroponima srpsko-vlaske grupe bio je po misljenju Naumova
ipak nesto veéi: Batina, Budin, Bunilo, Velen, Viad 2, Vrates, Pratiša,
Gostilo, Grd, Grdan, Gugota, Gunja, Grdoš 2, Dragos, Dragus 8, Dragusa
(= Dragusla ?), Dragun, Dragšan, Zlina, Miro§ 3, Nanota, Neg6 ',
Negoslav, Negota 2, Negus, Nez, Poneg, Predilo, Radota 2, Radis, Radus 2,
Sijan (moZe biti varijanta imena Siljan ?) i Hodisa,” a u treéu srpsko-viasku
grupu imena, po Naumovu, neophodno treba ukljugiti ona, koja su u drugim
spomenicima nosili Vlasi (Rumuni), a koja nisu nosili ili su nosili u malom
broju predstavnici nastanjenog, zemljoradni¢kog slovenskog stanovnistva.
% E_ IL Haymos, baaxanckue Bnaxu, 33.
0 Ibid, 33-34.
! Ime Neg kod Vlaha u Zitkoj i Hilandarskoj povelji kao i mnoga druga imena, npr.
Negoje, Negot, Negota, Negouk Negu, Negul, Negun, Negoslav, Negomir, Negosal-ić, ali i
Po-i neg, možda Než itd. nastalo je od rum. neg „bradavica, mladež” i određenih sufiksa.
* E. I1. Hayon, Baakawckue Bnaxu, 34, nap. 44; 34, nap. 45.