Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

208 Slavoljub Gacović
i U osnovi ojkonima Labce, 1455. = Labince, može se čitati Labinac,
1466. (Klivje) = Lilince, 1560.* (Crna Reka)!' 5 nalazi se slov. osnova labdobivena
metatezom likvida od iendoevropske osnove *a/b(h)- „belo mat,
bledo, sur, siv“ i suf. —ce (upor. „etnik L'abi, jednog albanskog plemena u
Epiru, nastaje slovenskim posredstvom od Albi... Ima živih svedoka u
Ohridu koji znaju da su L'abi, a tako su bili nazvani i Vlasi u Epiru, po
tradiciji dolazili sa svojim stadima na planinu Galičicu i Babu kraj
Bitolja.“)!04 -
U ojkonime s predrimskim osnovama ubrajamo i Tergoviste, 1455,
1560. (Timok = s.Trgoviste, opština Knjazevac)' od ilir. terg- ,,negotium,
trgovacki poslovi“ i suf. -ište < este. Vazna je Cinjenica da Albanci kao
balkanski starosedeoci nisu preuzeli juznoslov. freg nego su zadrzali svoj
predslov. oblik egč /- ,trg“.'"* Valja istaknuti da se na natpisima jo§ u
rimsko doba lat. negotiator „trgovac“ prevodi ilirskom rečju tergitio, što
nam daje uporiste da ojk. Tergoviste kao i top. Tergeste > *Trzst „tržište” >
Trst, tumadimo kao izvedenice od ilir. ferg- (upor. nazive gradova,
Tergolape, Opitergium i Tergilam). Po mišljenju Ribezza *terga u alb. tergé
je mediteranska reč. Prasloveni su do ove mediteranske reci, kako
pretpostavlja Skok, dosli preuzimanjem balkansko-lat. ferg- u V veku na
dunavskom limesu.'® U ojkonime iste osnove navešćemo jo§ Trgoviste,
zabelezeno 1455 i 1560. u nahiji Banja, danas s. Trgoviste u opstini
Sokobanja'® i Trgoviste, zabelezeno 1455, 1466. u nahiji Belgrad, odnosno
1560. u nahiji Polomje, danas s. Trgoviste u Vidinskom okrugu,'® kao i
ojkonim Trgoviste, zabelezeno 1560. godine u nahiji Zagorje.'”
Godine 1530-35. i 1586. zabeleZen je ojkonim s pogresnom grafijom
Falovo, koji je 1560. zabeleZen s pravilnom grafijom Halova u nahiji
Krivina, koji se do danas očuvao s nazivom Halovo, u opštini Zajear. !% U
selu danas Zivi rumunsko stanovnistvo, koje ovo selo naziva Alova. Osnova
ovog ojkonima potiče od trač. ala „tečnost, potok“ < ie. *ola < ie. korena
po mišljenju nekih autora odrzala u top. Visnjar i Crna Reka koja se do danas odrzala u top.
Crna Reka u ataru s. Donje Bele Reke.
1943 11, Bosmuu-Jlykay, Budun, 67, 129; Miscellanea 11, 1466, 22, nap. 30.
!% S. Gashi, 0 ubikaciji, 317.
1945 11. Bosmuu-Jlykay, Budun, 77, 144.
1046 V. Mazuranié, Prilozi, 1464 (trg). G. Meyer iznosi misljenje da je reč TERGA, ilirska,
što svakako podrazumeva da su onda Albanci potomci llira, što je u literaturi kasnije
opovrgnuto.
107 P. Skok, Etimologijski rječnik 111, 498-499 (trg); P. Skok, Etimologijski rjecnik 111, 510
(Trst®). Grafija ovde navedenog ojkonima bez slov. pridevskog suf. -ov imala bi oblik Terziste
(upor. Tržić), a suf. -iste dolazi od ilir. -este.
1948 JI Bosuu-Jlykas, Budun, 87, 132.
!% Ibid, 89, 122; Miscellanea I1, 1466, 57, nap. 57.
190 1. Bosnuu-Jlykas, Budun, 123.
195! Ibid, 101; D. Bojanić – Lukač, Negotinska krajina, 81, 107.
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 209
*e|-: *ol- „tečnost“,!' što je doista moguée ako je verovati da se kult
tračkog bozanstva AAAd1Bpievor,' čije se ime navodi kao epitet
bozanskom paru, Zeusu i Heri, na natpisima u Bugarskoj, poStovao, uz
prinoSenje Zrtava paljenica i levanica, na mo&varnim mestima bogatim
vodom, što se do danas odrzalo kod s. Halova u paganskom obredu ,,davanja
pomane Alama“ na močvamom mestu zvanom Lacu lu Gigd. Valja reći i to
da se danas oko s. Halova nalazi jo§ dvanaest poluisuSenih močvara.
X 3. Nazivi naselja Timotke zone u antičkim i ranovizantijskim izvorima
s praistorijskom tradicijom i ona koja su izgradena u vreme rimske
vlasti dobijaju jednu novu nomenklaturu, najčešće latinsku, koja uveliko
ukazuje na etnosastav, a koja, na Zalost, nisu zabeležena u turskim popisnim
defterima, kao na primer: Margum'®* po hidronimu Mdpyoc od ie.
*meregh- „kvasiti, orositi, zuboriti*'®®® odakle i lat. mergo „roniti, uroniti,
potopiti“; vico Canisco'®® &iji naziv dolazi od lat. canis „pas“; Ad
Scrofulas'®’ je, po svoj prilici istog porekla kao i naziv za put kroz klisuru
Perdapa, iter Scrofularum,'® od lat. scrofulae „tesnac, tesan prolaz“!09;
Aquae'® dolazi od lat. aguae „vode, izvori; Diana' (Zaveg) je
naziv kastela koji potiče od imena rimske boginje ljubavi i lova, Diana. Kult
ovog boZanstva bio je rasiren medu legionarima, što je dokaz i naziv naselja
u Africi, Diana veteranorum'®; Romuliana'® (' Popviiava'®) dolazi
3
1052 1 Nypnanos, Esurcem wa Tpaxume, Cotpus, 1976, 29 i 72.
1953 VI, 1. Duridanov, Die trakischen Gétternamen : Ein Beitrag zur Religion der Thraker,
Balkansko ezikoznanie XVIII 1, Sofia, 1975, 20 (= VL. I. Duridanov, Die trakischen
Gétternamen).
1054 Tab, Peut. VII; Eutrop. IX 20; Ennod. pan. loc. cit. 48; lord. Rom. 295 (ed. Mommsen,
MGH AA V-1 ed. nova 1963); Cassiod. sen. Chron. (ed. Mommsen MGH AA IX, Chronica
minora II 149); SHA Carinus 18,2; Prosp. Tironis Chron. (ed. Mommsen, MGH AA IX,
Chron. minora I 445); Marcum (sa g > c; oblik March su sačuvali Nemci) – Sex Aur. Victor,
De Caes. 39,11.
1955 C, poghire, LB, 6, 1963, 97.
1056 CIL VI 2730 ... vico C{a}nisco.
1957 Tab, Peut. VIL.
1958 CIL 111 8267.
1059 Kent, Rev. arch. 111, ser. XXVII, 1895, 328.
1960 Tab, Peut. VI: Aguas; ltin. Anton. 218, 4: Aquis; CIL II 14215, 11 (Prahovo): D(acia)
r(i)p(ensis) Aquis; CIL III 14215 (Vidin): Aquis Dafcia) R(ipensis); Na crkvenom saboru u
Serdici 343. g. prisutan je episkop Vitalis e Dacia Ripensi de Aquis; Hierocl. Synecd. 655, 4:
"Axugg, "Akotivec; Cod. lust. novellae, XI 5 (ed. Kroll, Berolini 1895): Aguis; Theoph.
Sim., Hist. 1 8 (585-586 prilikom pada u avarske ruke): "Axug; Procop., De aedif. IV 6, 19
("ev ydpo Akugvio(o) IV 4).
!%I CIL 111 14215, 12: DA/cia/ Rfipensis/ DIANA.
1%2 Proc, De aedif. IV 6.
1963 1tin. Ant. 35; P. Skok, De I'importance des listes toponomastique de Procope pour la
connaissance de la latinité balkanique, RIEB 111 (1937), 54.