Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

78 Slavoljub Gacović
Tingura/lingurš „kašika“, ovis > oaje/oaie „ovca“, perambulo > primblu >
plimb/plimb „šetam“, itd.5
Sa druge strane, mnoge obične reči u latinskom koje su sačuvane u
svim drugim romanskim jezicima nisu potvrđene u rumunskom jeziku. Sigurno
je da nisu sve nestale još u vreme podunavskog latiniteta, mada precizna
datacija njihovog nestanka nije moguća, a za neke od njih može se govoriti
o njihovom ranom nestajanju iz govorne upotrebe. Nalazimo se, dakle,
pred jednom inovacijom specijalnog tipa, konstatujuéi karakterističnu zamenu
nekih reči njihovim bliskim latinskim derivatima samo u podunavskom
latinitetu. Tako deminutivi nadomeštaju neke stare reči, kao npr.: muscus
„mišić” (biljka) je zamenjena sa musculus > mugchi/mugki „mišić“; poimeničeni
pridevi su pretpostavljene imenicama od kojih proizilazi npr: radix sa
radicina > rždžčinš/rždžcinš „koren“, itd.“0
Svakako da su se neke reči očuvale u latinskom, a nestale u podunavskom
latinitetu, u zavisnosti od onoga čime se stanovništvo bavilo ina kojim
prostorima je živelo nakon dolaska mnogih varvarskih plemena. Navigacioni
termini se nisu održali, osim npr. /unfer (literarno linter) > luntre „čamac“,
od termina vodenih životinja održao se samo termin opšteg karaktera piscis
> pesće/peste „riba“, a sve ostale reči, u prvom redu morska terminologija,
uglavnom je nestala (ancora > ancorš „Sidro”, nauis „lađa, brod”, portus >
port „luka“, ballaena > balenš, ostreum ,,ostriga, kamenica” itd.) kao i ona
iz oblasti crkvene organizacije.““1
VI 3. 5. Učestalost leksike nasleđene iz latinskog jezika'”
Puskariu (Sextil Pugcariu) je konsultovao knjigu Kosbuka (G. Cosbuc)
Balade si idile i, na jednoj strani slutajnog uzorka, od 117 reči koje postoje,
102, tj. 88%, bejahu latinske provenijencije. Našao je identi¢nu situaciju na
jednoj stranici i u knjizi Ispireskua (P. Ispirescu) ‘Legendele sau basmele
roménilor, gde od 363 reči samo 30, tj. 9%, bejahu strane, kao i na jednoj
stranici u knjizi Kreangua (I. Creangž) Povesti, gde od 233 reči samo 18, tj.
8%, ne bejahu latinske.
Potvrdiéemo zakljucke do kojih je došao Puskariu prvom strofom iz
poznate Emineskuove (M. Eminescu) pesme Somnoroase pasdrele:
Somnoroase pdsdrele
Pe la-cuiburi se adund,
Se ascund in ramurele.
3 Ibid, 136.
0 Ibid, 136.
! Ibid, 137.
2 Sala, De la latind, 64-66.
Pospane ptice se
Pored gnezda okupljaju,
Pritaje se na grancicama.
Romanizacija i romansko stanovnitvo Timocke zone (I-XVI vek) 79
Noapte buna!
Dobra noé (= Laku nod)!
Da li ove reči potiču iz latinskog ili su nastale u rumunskom od nasledenih
latinskih reci?
Reč somnoros „pospan“ nastala od somn „spavanje; san“ < lat. somnus
preuzet u svim romanskim jezicima sa lat. suf. —osus > rum. —os, isto
kao kod reči frunzos „lisnat“ nastale od frunzi , list“ < lat. frondia;
pšsšrele „ptice“, plural deminutiva pisirea od pasire ,ptica“ < lat.
passer, sačuvan u svim romanskim jezicima. Značenje latinske reči passer
„Vrabac“ saduvano je u dijalektu u Transilvaniji, a u rumunskim narečjima
Vlaha/Rumuna Timočke zone ima značenje ptica. Sufiks —ea (-e/) je takođe
iz lat. —ellus, —ella, kao npr. u reči purcel — purcea „prase — prasica“. Morfološki
element —le je takođe iz latinskog, kao npr. u stea — stele „zvezda —
zvezde“;
pe „na“ < lat. per (panromanska);
la „kod“ < lat. illac ad,
. cuiburi „gnezda“, plural sa morfološkim elementom —uri < lat. —ora
(ranije -ure) reči cuib „gnezdo“ < lat. cubium, termin sačuvan u rumunskom
i u italijanskim i retoromanskim dijalektima, formiran od lat. cubare „leći,
spavati“. Drugi romanski jezici čuvaju kontinuitet reči nidus „gnezdo“;
se „se“ < lat. se (panromanska);
aduna „okupljati“ < lat. gdunare, preuzet i u drugim romanskim jezicima,
italijanskom, starofrancušlgom, katalonskom, španskom i portugalskom;
ascunde „(sa)kriti“ < lat. abscondere (panromanska);
in „u“ < lat. in (panromanska);
rimurele „grančice“, plural od rimurea, deminutiv od ramurš „grana“,
koja može biti lat. ramula „grančica“ ili jedna slična formacija singulara
ol«.(ia \)Jlurala ramuri „grane“ od ram ,,grana“ < lat. ramus ,,grana“ (panroman-
ska);
noapte „noć“ < lat. noctem (panromanska);
bunii „dobra“ < lat. bona (panromanska).
Zanimljivost ove strofe jeste i u &injenici da od 13 reči postoje samo
dve (la, cuib) koje nisu panromanske.
VI 3. 6. Semantika leksike nasledene iz latinskog jezika**
Zanimljive opservacije koje se odnose na leksiku, mogu biti i u pogledu
njihove semanticke strukture: u kojoj meri semantitka struktura romanske,
pa i rumunske leksike, nastavlja strukturu iz latinskog ili je pretrpela izvesne
modifikacije.
3 Sala, De la latind, 66-75.