Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

102 Slavoljub Gacović
habutus — avut (avut, avufije) „imanje“, absconsus — ascuns „s(a)kriven“,
*frnctus – frint „(po)lomljen“.
Latinski imperativi su bili sačuvani: lat. dic — zi (zi) „reci“, duc — du
„nosi“, fac — fi „(na)pravi“. Isto tako i za one koji imaju negativan oblik
imperativa: non dicere — nu zice (ziče) „ne reci“; non dicitis — nu zicefi
(zičef) „ne recite“.
Paradigme pomoćnog glagola: lat. fieri > dr. /fi/re/ „biti“ je dokaz
neprekidne sklonosti ka izboru, obnavljanju i organizaciji sistema.
Prezent: lat. sum, fio — st.dr. sint; sdntu — dr. -s is, sint; lat. es, fis — st.
dr. esfi — dr. esti (jegé); lat. est, fit — st. dr. iaste — dr. e, -i, este (jesce); lat.
sumus, fimus — st. dr. sem < simus — dr. sintem (sinéem); lat. estis, fitis — st.
dr. sefi < sitis — dr. sintefi (sinćef); lat. sunt, fiunt — st. dr. sint/u/, sčint/u/ —
dr. sint „jesam, jesi, jeste, jesmo, jeste, jesu“.
Perfekat: lat. /i« — st. dr. fuiii — dr. ful, fusei (fusdj); lat. fuisti — st. dr.
Jusesi — dr. fusi, fusesi (fusds); lat. fuit — st. dr. fu — dr. fu, fuse (fu, fusd); lat.
Juimus — st. dr. fumii — dr. furdm, fuserčm (fusdrdm); lat. fuistis — st. dr.
Jusetii — dr. furdfi, fuserdfi (fusdrdy); lat. fuerunt — st. dr. furči — dr. furd,
Juserđ (furd, fusdrd) „bio sam, bio si, bio je, bili smo, bili ste, bili su“.
Imperfekat: st. dr. era, dr. eram (jeram) „bejah“;, perfekat: dr. am fost
„bio sam“; pluskvamperfekat: dr. fusesem (fusasam) „bejah bio“; futur: dr.
voi fi „ću budem, biću“; kondicional prezenta: dr. as fi „bio bih“;
kondicional imperfekta: dr. ag /i fost; imperativ: dr. fii, fifi (fif) „budite“;
particip prošli: dr. fost, -d; gerundiv: dr. ffind „bivajući“.
Mnogo više jedinstvena se pokazuje paradigma glagola ar. aveare, dr.
avea (avia), avere „imaše, imanje < habere, to jest: prezent: ar., dr. avem
„imamo“ < habemus; imperfekat: ar. a(v)eam, dr. aveam (aviam) „imah“ <
habebamus; odredena proslost: ar. avum < habuimus, dr. avurdm „imasmo“;
neodredena proglost: ar. avem avutd, dr. am avut „imao sam";
pluskvamperfekat: ar. avuseasim, dr. avusesem (avusdsdm) „imao sam“;
futur: ar. va avem, dr. vom avea „imaću“; kondicional prezenta: ar. siavearim,
dr. am avea „imao bih“; kondicional imperfekta: ar. si-avurim, dr.
am fi avut „imao bih“; imperativ: ar. si ai, si avef, dr. ai (aj), avefi (avep)
„imaš, imate“; particip prosli: ar. avutd, dr. avut, -č; gerundiv: ar.
avinda/lui/, dr. avind „imajući“.
Ima više sličnosti izmedu dva glavna dijalekta, arumunskog i
dakorumunskog, u slučaju paradigme glagola ar. vreare, dr. vrea (vria),
vrere „hoće, htenje“ < volere, kao što sledi; prezent: ar. voi < voleo, dr.
vreau (vriau), voi (voj) „hoću, Zelim“; imperfekt: ar., dr. vream (vriam)
„htedoh“ < volebam,; odredena proslost: ar., dr. vrui (vruj) ,hteo sam“ <
volui; pluskvamperfekat: dr. vrusem (vrusdm) „htedoh“ < voluissem, ar.
aveam vrutd; futur: ar. va s vol, dr. voi vrea (voi vrja) „hteću“; kondicional
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 103
prezenta: ar. si vrearim, dr. as vrea (vria) „hteo bih“; kondicional
imperfekta: ar. s 'vrurim, dr. as fi vrut; imperativ: ar. si vrei, si vref, dr. vrei,
vref (vrei, vriat) „hoćeš, hoćete“; particip prošli: ar. vrutd, dr. vrut, voit, -G
„željen, voljen“; gerundiv: ar. vrinda/lui/, dr. vrind „htijući“. Oblici
indikativa prezenta glagola habere i volere daju dr. are „ima“ i a daf „dao“;
vreau (vriau), vrei (vre)), vrea (vria), vrem, vreti (vriat), vreau (vriau) „hoću,
hoćeš, hoce, hoéemo, hoéete, hoće“, ali voi, vei, va, vom, vefi, vor + da
„daću, daćeš, dace, daćemo, dacete, daće“
VI 5. 7. Prilozi. S obzirom na njihovu ulogu, a to je ona koja izrazava
kako različite tako i složene odnose beskrajnih procesa ljudske delatnosti,
prosti prilozi privlače u svoje područje druge priloge, zatim predloge,
veznike, imenice, prideve ili zamenice. Iz njihovog sjedinjavanja sa
različitim oblicima, neprekidno se, u istorijskoj evoluciji pojavljuju druga
sredstva izražavanja, koja u sebi nose veću tačnost i istančanost, kao i
iznijansiranost. Evo jednog ubedljivog primera u tom pogledu: latinski f#4m,
zatim func < tum + ce, vulgarni latinski ad tunc, dr. atunci (atunč) „tada“ <
ad + tum + -ce + ce-“ Ovo nastajanje je ilustrovano u sledećoj tabeli: adcasam
— ar., dr. acasd „kući, kod kuće“, ad-de-ipso — dr. (ekspresija) din
adins (den ađins) „namerno, u inat“, ad-de-quod — dr. adicd (adicd)
„dakle/m“, ad-de-verum — dr. adevdr (adavdr) „istina“, ad-foras — dr. afard
„napolje“, ad-heri — dr. ieri (_1'9{.9 „juče“, ad-prope — ar., dr. aproape „blizu“,
ad-vix – dr. abia (abja) „jedva“, bene — dr. bine (bire) „dobro“, currendo —
ar. curundu, dr. curind „uskoro“, de-ad-supra — dr. deasupra (desupra)
„iznad“, de-in-ante — dr. dinainte (đinainće) „spreda“, de-inde-retro — dr.
dindčrđt (dinddrat) „(od)pozadi, (od/o)strag/a/“, deorsum, iossum — dr. jos
„dole“, de-quantum — dr. decit (đecit) „samo“, eccam — dr. iacd (jacd,
Jacatd) „evo“, ecce-hic — ar. afia, dr. aci (ači, ačija) „tu“, eccum-hoc-illoc —
dr. acolo „tamo“, eccum-sic — ar. acsi, dr. asa „tako“, heri — dr. ieri (jer4)
„juče“, in-ab-ante — dr. inainte (inainće) „(u)napred, ispred“, in-ad-intro —
ar. nđuntru, dr. inauntru „unutra, unutar“, in-ad-post — ar. nđpol, dr. inapoi
(indpoj) „nazad, pozadi“, in-contra-ubi — dr. incotro „kuda“, in-de-retro —
dr. inddrdt „nazad“, in-eccum-hoc(ce) — dr. incoa/ce/ (incoa, incoača)
„(na)ovamo“, in-eccum-illoc — dr. incolo „tamo, onamo“., in-illac-intro – dr.
inlčuntru (inčuntru) „Mumnutra“, in-per-unam — dr. impreuna ujedno,
zajedno“, ista-die — dr. astdzi (astčiz) „danas“, magis — ar. ma, dr. mai (mđi)
„naj, još“, non-magis — dr. numai, numa (mumai, numa) ,samo, jedino,
isključivo“, post — dr. pdi (pdj) „pa“, quando — ar. cindu, dr. cind „kad“,
34 Beitrige zur Kenntnis der tum, tunc-Partikeln, Buletinul Institutului de filologie
roména „Alexandru Philippide“ (= BIFR), lasi (1937), IV, p. 1-51.