Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

130 Slavoljub Gacović
iz XVII veka, a u Mijaka u Makedoniji top. Negrovci, dok su u
srednjovekovnoj Srbiji Negota i Njegota imena Vlaha, a Negotin i Negotino
— gradovi u istočnoj Srbiji i Makedoniji, u vezi su s imenom Negota, što se
može videti po top. Negotin stan.*®
Naziv pika „bela ovca s crnim tatkama na glavi” od rum. pic „kap
(nečega)” < lat. pico ,namazati smolom“, a Vakli (vaka, vakle, vakesa,
vaklusa) ovce ili ovnovi se pominju u istočnoj Srbiji (Novo Korito kod
KnjaZevca) i označavaju one Zivotinje koje imaju „crno oko očiju“. Ove reči
nalazimo i u stčeš. vakeša i svakako je u &eski usla preko Vlaha, a potiče iz
lat. ochi preko vaches (upor. dalmatorom. vaklo „oko (čovečje)“, vakli „oči“:
el vaklo kativ = ital. il mal occhio.*
Kulastra (kulostra u plemenu Kuča) ,prvo mleko od ovaca posle
jagnjeta“ po istočnoj Srbiji (po Srednjem Visoku) potiče iz rum. curastra,
arum. culastra te valja pretpostaviti colast(r)a od lat. colestra ili colostrum.
Takode i re¢ sera (sjera „mast vune, ovčiji znoj*) „neprana vuna“ (Kalna)
potiče od lat. serum „surutka“, ital. siero „surutka“, rum. ser, zer „surutka;
tekući ostatak posto se istisne sir“.*®
U nazive mesta na kojima se drži stoka na prostoru istočne Srbije
ubrajamo mandra grčkoga porekla i označava stan, bačiju itd. Reč je veoma
stara i ima je u rum. manddrd „mesto ili koliba gde se leti muzu ovce;
mlekara“ i u srednjelatinskom, a potvrden je na Korčuli u XIII veku
(Korgulanski statut 1242. godine), zatim reč kaser „kačkavalj“ za koju J.
Erdeljanovi¢ upucuje na rum. cagarie „fromagerie“, na arum. cagare
„Schafhiirde“ — caseria ,Kasehiirde (Kasehutte),*' kao i reč struga „tor,
obor, vratnice na kojima se muzu ovce (Srednji Visok)* od rum. strungd
„SuŽene vratnice kroz koje prolazi svaka ovca za mužu“ (upor. rum. stringe
„Steže“), koju H. Bari¢ izvodi iz alb. $trungé (st'rz):zrnge)"“2 ili reč vurda
(urda) „trop od mleka, sličan siru“ (Timok i Budžak) koji ostaje iza
spravljanja masla i kačkavalja ili „gusti ostaci surutke“ (Pusta reka oko
Leskovca).
Po mišljenju Svetislava Prvanovića, ” romanizama koji ukazuju na asimilaciju
Romana/Rumuna tokom srednjega veka ima širom naše zemlje, ali
su oni u „timočkim krajevima sačuvani i za pojmove iz svakodnevnog Zivota.
Najviše ih je sa latinskim, ali ih ima i sa rumunskim korenom”, pa pored
top. Aldinac, Bandol, Bučum, Kandalica, Merdželat, Midžor, Svrljig, Šarb-
% S, Gacović, Etimologija neslovenskih osnova, 81 (Negotin 153-35, 1560, 1586).
93, Georgijevi¢, Balkanoloske studije 11, 103-104.
0 1bid, 107-108.
! J. Erdeljanovié, Stara Crna Gora, Beograd, 1978, 525.
2 H. Barié, Lingvisticke studije, Sarajevo, 1959, 110.
+9 S, Prvanovié, Timocke starine i jezik, Zaječar, 1973, 79-80.
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 131
anovac, Timok, Tumba, Tumbar, Urdes, Ursulica i Vinisor, navodi i sledeće
lekseme:
alis „slično; kao da je to, ali malo drugagije” < lat. alias;
valiga , plitka dolinica“** < lat. vallis (upor. fran. vallée, eng. valley);
vardim „čuvam, straZarim, pazim“ < lat. gvardia;
vdša „komad isečene suve kože“ < rum. fasa“5;
vurdd „vrsta posnog sira“ < rum. urda“;
viirka „najprostija preslica“ < rum. furca“”;
žvglđ ,zavoranj“** < *jugula < lat. jugium;
Jurija „zajednička seoska zemlja, utrina“ < lat. area;
komin „odžak“ < lat. communis „opšti, javni“;
komka „pričešće“ < lat. communion;
kondildt „ko ima jake, nezgrapne noge, osobito u zglobovima“ < lat.
condilatus „zglob“;
kondildna „kondilata žena“ < lat. condilatus „Zglob“;
kérmim „otvaram nožem stomak neke životinje radi vađenja utrobe““9
< lat. cor „srce, pluća“;
kuldstra „prvo mleko posle porođaja“ < lat. colostrum®®;
maražljika „bolest, oronulost, uvelost“ < lat. marasmus,
moroputina „tragovi negdasnjeg puta“ < lat. morfus „mrtav“;
parasina „zemljište zaraslo u korov***' < lat. parasitus „parazit, got-
ovan'
.
&
. Sugaré »malo jagnje, ojagnjeno kasno, čak u proleće“ < rum. sugar „jagnje;
spdstrim ,sklanjam, čuvam““5 < lat, pastor „čuvar, čobanin“;
m Valuga je pre mogla nastati iz rum. vd/e „dolina“.
Pravilnije je féisd.
Pravilnije je iirda.
7 pravilnije je fiircd.
:9 Zvgla je pre mogla nastati iz rum. jigul „jaram“.
. Kol'mnfl je pre mogla nastati iz rum. corm < grč. kormos „stablo, deblo; trup (telo)“ ili
1Z rum. cormdnd < mađ. kormdny „deo pluga koji okreće brazdu“ (upor. rum. cormđinazči bra-
Za mdi bine „okreni bolje brazdu“; nu si cormanesće brazda bine „ne okreće se dobro brala**).
U U nastavku Prvanović navodi rum. kulasta, a pravilno je trebalo navesti cordsla li dijalektalno
cordsta < lat. *colastra „kravlje mleko pomuzeno prvih dana nakon teljenja koje nije
dobro za upotrebu“,
_ Parasina je pre mogla nastati iz rum. pardsit ili dijalektalno pardsit „napušteni ljudi;
napuštena mesta, kuće“, j
*2 Na žalost, u rumunskim rečnicima koje imam na raspolaganju nisam našao reč sugar,
koju Prvanović nalazi, osim prid. sugdr, -a, sugari, -e < rum. suge < lat. sugere „sisati (majčino
mleko)“,