Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

212 Slavoljub Gacović
„močvara“. Može se pretpostaviti da je u arbanaški jezik stigao preko stgrč.
Bpayog „močvara“, ali se ne može odbaciti srodnost s keltskim korenom
brag- „bara, močvara“ ili pak srodnost s gal. *bracum od koga nastaje u XII
veku stfran. brai, prov. i katal. brac „bara, mo&vara®."" Posve je sigumo da
se od osnove Brark- reduplikacijom r-r > r-g dobija osnova ojkonima Brak-,
kojoj je pridodat složeni suf. -inova.
Naziv Justinijanovog kastela Bepkdd10v u oblasti grada Neiooog!'® u
prvom delu složenice nastao je od sred.-lat. berc (rum. berka) „breg, glavica
(brda), brežuljak“,!”* a u drugom delu verovatno nastao prema imenu grada
Afov u Bubeji, na Atosu i u Makedoniji, u podnožju Olimpa,'®’ od grč,
hipokoristika Afov < Ai”ćvuooc, i ima kontinuantu u ojkonimu Berkovce,
zabeleženog 1455, koji je zatim zabeležen s grafijom Perkovica, 1466. i
Pirkovce, 1560. godine u nahiji Svrljig, danas s. Pirkovac, opština Svrljig.!%
Ako je kojim slučajem inicialno B- pogrešno zabeleženo umesto -, onda je
originalni naziv kastela mogao glasiti *IIepkdčiov, pa je naziv kastela
mogao nastati od tračkog imena boga IIepko) (dativ) (< ie. *perk"o- = lat.
quercus „hrast”, koji valja uporediti sa stlitv. perk(unas) „bog nevremena,
sevanja“ kome je posvećen hrast)'® i grč. imena A{ov (< Aiévuoog).
X S. Razume se, ako je snaga bilo kojeg jezika ne samo da stvara svoj
autohtoni ojkonimijski fond nego i da stvara moguénosti primanja tudih
osnova u nazivima naselja koja su mu potrebna za orijentaciju u prostoru,
onda je na prostoru Sracimirove vidinske kneZevine, odnosno na prostoru
Vidinskog sandZaka, takva snaga i potvrdena u slojevitoj ojkonimiji koja se
zadržala u turskim defterima, do kraja XVI veka, a negde, u ojkonimiji,
toponimiji, hidronimiji ili oronimiji do danasnjeg dana. Tako, ukoliko smo
uspeli nešto od ojkonimije Vidinskog sandZaka objasniti autohtonim
balkanskim nasledem, dolaskom Rimljana i uspostavljanjem njihove vlasti,
mnoga autohtona balkanska naselja, buduéi preimenovana, sačuvala su
194 p_ Skok, Etimologijski ik, 1,197.
' Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, 1, SANU, Posebna izdanja, CCXLI,
Vizantoloski institut, 3, Beograd, 1955, 62 (= Vizantijski izvori I).
1% Lexicon latinitatis medii aevi lugoslaviae, fasc. L, Zagrabiae, MCMLXIX, 115 (berc)(=
Lexicon latinitatis).
197 S, Senc, Greko-hrvatski rjecnik, Zagreb, 1988 (reprint), 218: Aiov (= S. Senc, Grékohrvaiski
rjeénik); V1. 1. Duridanov, Die trakischen Gotternamen, 30. Uporedi ime boga Avv
,Zeus” u samotrackom natpisu, prednji član trackih dvosloznih Li. Dini-bales, ALve - d1vig,
Awt - Eneng, Atvi - Kevoc, Dini-Lanis, Dini-nithus, odnosno-bithus, Dini-/tra/lis ili
hipokoristike Auveg, Dines, Atvvug, Awvieg, Atvvov.
1 1. Bosmms-Tlykay, Budun, 82, 136; Miscellanea I1, 1466, 44.
"% V1. L. Duridanov, Die trakischen Gétternamen, 46: Ovo tumačenje se potkrepljuje
imenom mesta IIepkn, starog imena Trakije, lepx@tn, grad izmedu Abidosa i Lampsake.
Uporedi postovanje svetog hrasta u Dodoni.
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 213
potom vekovima latinske osnove u svojim nazivima, §t9 pr?dstavlja dokaz
više o kontinuitetu romanskog stanovništva na prostoru Tlm.ocllffio zone.
U takve primere moZe se navesti antitka Ratiaria, koja je u
defterima zabeležena s grafijom AldZar, 1455. if?rčar, !478, 1560. u n?lllll ;
Zagorje, danas s. Arcar (Bugarska).'"® Holder je ubraja u keltske reči,!!'
Krahe smatra da je mogla pripadati ilirskim govorima, jer se suf. -aria Ssreće
u ilirskim toponimima,"® a Tomaschek dovodi naziv u vezu s lat. ratiarius
„splavar“ i ratiaria ,splav*,"'" što prihvata i Detschew, ' dok Besev‘l‘lg\{
drži da je Ratiaria nesumnjivo latinska reč,'!06 nasltlžša od lat. ratis „brod“ ili
od lat. ratiaria „ona koja je u vezi sa brodovima“. .
Stanica Almus''® može se locirati kod grada Loma u Bugarskoj, na
ušću istoimene reke, koja u turskim popisnim defterima ima grafu\.\_ Gom{
Lom 1454/55, 1560. (danas s. Gorni Lorn),"09 Dolne Lom 1454/55. i Dolni
Lom 1560. (danas s. Dolni Lom),!!!? kao i Lom 1454/55, 1560. (danas grad
Lom) u nahiji Polomje'"" tesko je reći. Ukoliko se prihvati ponudena
lokacija naziv ove stanice pripada, takode, latinsko_! nomfinklatun od lat.
almus „rodan, plodan®, §to svakako odgovara plodnoj zemlji pored Dunava,
mada ima i drugih miSljenja,"""? a grafije u defterima su nastale metatezom
likvida anti¢kog naziva Almus i promenom lat. (mmžnskog) a> slovensko o,
pojava koja je bila završena do kraja VIII veka (upor. hidr. 4/mo kod
100 Tab, Peut., segm.VIL; Itin. Ant. 218; Ptol. I11 9, 4; Cod. lust. IV 33,5 (VI 59,8; VII 60,
3; VI 14, 21); Počep{o, Dio Cass. LI 25, 8; ‘Pataplag, Prisc. gr. 3 (FHG IV p. 73; fr. 8
p. 93); "Peepia, Hierocl. Synecd. 655; Patiapiag, Procqp., De aedif. IV 6; Patnpiav,
Teoph. Symoc. Hist. I 8, 10; Teophan Chron. 257, 13 u Not. dign. or. XLII 43.
1101 [. Bosmuu-Jlyxay, Budun, 90, 117; Hseopu sa 6onzapckama ucmopus, XIII, Codus,
1966, 111 (= Hzeopu XIII). -
102 A Holder, Alt celtischer Sprachschatz I-IHH, Leipzig, 1896-1914 (= A. Holder, Alt
celtischer). i
1103 H.)l(.rahe, Die alten balkanillyrischen geographischen Namen (= H. Krahe, Die alten
balkanillyrischen). ·
0 “Š' Tomaschek, Die alten Thraker 11, 2, 69 (= W. Tomaschek, Die alten Thraker).
105 D, Detschew, Die thrakischen sprachreste, Wien, 1957, 391 (= D. Detschew, Die
thrakischen).
110 B, Beenmues, Jlamunckume secmuu usena 6 Musus u Tpamb;, C6opHHk B uecr T.
M. Kauaposa I, Coua, 1955, 283-284 (= B. Beiuennues, amunciume). _
i Ml ;1 Mirković, Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Beograd, 1968, 74-81 (=
M. Mirković, Rimski gradovi).
1198 Tab, Peut. segm. VII
1199 11 Bostumy-Jlykay, Budun, 89, 113.
119 1bid, 89, 122.
' Jpid, 50, 112. NIO ·
M H. Barić, Istorija arbanaškog jezika, Naučno društvo NR BiH, Djela, knj. XII,
Balkanološki institut, knj. 1, Sararajevo, 1959, 35: „trački naziv reke dlmus (y Moessia
inferior = danas Lom), ligur. 4/ma,...* (= Henrik Barić, Istorija arbanaskog jezika). .
15 P. Šimunović, /stočnojadranska toponimija, Split, 1986, 66 (= P. Šimunović,
Jstočnojadranska toponimija).