Gacovic Od romanskog stanovnistva do Rumuna Timocana (VII-XVI vek) knjiga III (1)

108 Slavoljub Gacović
Romanizacija i romansko stanovnistvo Timocke zone (I-XVI vek) 109
vije vreme sve češće čujemo srpske reči koje Rumuni Timočani koriste u
svakodnevnoj međusobnoj komunikaciji, a koje nastaju dodavanjem rumunskih
prefiksa i sufiksa.
Medutim, zanimljivo je navesti primedbu Puskariua (Sextil Puscariu),
koji je ukazao na pozajmljene imenice slovenskog porekla, kao što su: plug
„plug“, sitd „sito“, rdzboi (de fesut) „razboj (za tkanje)*, brici „britva“, dok
se u isto vreme upotrebljavaju odgovarajuci rumunski glagoli: ara „orati“,
cerne „proseja(va)ti“, fese „tkati“, rade „brijati“ latinskog porekla. Puskariu
iznosi još jednu zanimljivu primedbu ukazujuéi da su, ukoliko se uporeduje
molitva Ocenas na rumunskom sa onom na francuskom, sve lekseme u francuskoj
molitvi bastinjene iz latinskog, kao npr. sanctifier ,,(po)svetiti®, volonté
„volja“, offense „greh“, tentation „iskušenje“, délivrer „izbaviti“, dok
su u rumunskoj molitvi termini slovenskog porekla: sfinfi „(po)svetiti“, voie
„volja“, gregeald „greh“, ispitd „iskušenje“, izbavi „izbaviti“, ili termini kao
što su: iad ,jad, pakao“, duh „duh“, rai „raj“, sfant „svetac“, calugar
„kaluger“ i icoand takode korišćeni u ispovedanju hri§¢anstva, ali i termini
iz oblasti kulture bucoavnd, zbornic, zatim opsti termini: vdzduh ,,vazduh®,
nđduf „znoj“, praf „prah“, vđrf „vrh“, puf „paperje“, zdduf „vrućina“, savdrsi
„SVIŠi“, prilej, pricind, vrajbamocirld, mlastind, gorun, gdrnifđ, možda i
stejar, podbeal, stir, bujor, pelin, rds, lebadd, itd. Ovde se mogu navesti i
termini iubi, drag, scump „govoriti“, nevastd koji se mogu objasniti slovenorumunskim
bilingvizmom i putem ženidbeno-udadbenih odnosa ili termini
feudalizma boier „boljar, veleposednik“, ceatd „četa“, clacd „moba“,
rđzmerifđ „svađa, razmirica“, i tako možemo navesti 233 (9%) reči koje su
zastupljene u rumunskom, a potiču iz staroslovenskog i slovenskog
vokabulara.?”!
VI 8. Turske pozajmice u rumunskom jeziku
Posebno valja proučiti više etapnu intraciju turskih leksema u vokabular
Rumuna Timočana. Najstariji sloj iz XV-XVII veka su nazivi biljaka: arbagic,
dud, pčtičgean, salcdm, nazivi životinja: catdr, termini u vezi s kućom
i pokućstvom: odaie, tavan, saltea, dulap, odećom: basma, ciorap/cerapi,
fotd, ishranom: ciorbd, halva, sarma, zanatima: dulgerj/duigher i trgovinom:
amanet, cdntar! ili termini kao što su: cazan, cheflkef, cioban/Goban,
geam/gam ,prozorsko staklo“, para, perda/perdea, sobd, tutun „duvan“,
abras, adet/adet „običaj“, agia/agia (familija a lu Agiu, s. Halovo), aferim
„bravo“, aiduc/ajduc, aigir/ajgir „ždrebac, pastuv“, aivar/ajvar „hajvar“, ald
„hala, mitologko čudovište srodno azdaji i zmaju“, 4laman „Nemac; Eovek
koji mnogo jede“, alapace/alapace ,brbljiva Zena“, alat ,orude, sprave,
" Sala, De la latindg, 88-97.
instrumenti“, alcd „alka (na lancu)“, alvd ,halva®, ambar/ambari „silos“,
apsd „zatvor“, argat ,sluga; kuluk“, Arnaut ,Albanac, Arbanas®, arsin
„Stara mera za dužinu“, ofar „hatar“, avan ,,posuda u kojoj se tuca paprika®,
avlie/avlije „dvorište“, babdlic „očevina, imanje; rodaci®, bddavgije
„neradnik“, baga „izraslina (guta) na vratu (up. nadimak Baga imala je Prva
Cucurigovié, s. Halovo)“, bdgldmja ,gvozdena spojnica kojom se vrata i
prozorska krila pričvršćuju za drvene okove“, baiaghi/bajagi „tobože“,
baclavd „slatka pita od kora s orasima“, bacsuz (pers.-tur.) ,zlosreéan
čovek“, balta ,sekira“, banda ,muzitka druZina sastavljena od duvačkih
instrumenata, trube i saksofona“, bdrem „makar“, bdrdbari „uporedo“,
bardac „zemljani sud za vodu ili rakiju“, bdschie/bdskije „grubo otesano
tanko stablo“, basmd „Šarena pamuénsa tkanina od koje se prave Zenske
haljine®, bag „glava; upravo, zaista®, bdséaua ,basta, vrt“, bdsca „odvojeno,
rastavljeno®, pazar „pijaca“ (isp. pdzdris čeva „jesi li kupio nešto“), bre
„more“ (isp. auz bre „čuj more“), beker/ ,neZenja, samac“, beg „plemić“
(up. porodi¢ni naziv aj lu Begu „Begucovići“, s. Halovo), pdhar/par „čaša“,
becriu „pijanica“ (up. porodični naziv aj Becriji „Bekrijini“, s. Halovo),
belja „nesreća, nevolja, napast“ (up.porodiéni naziv A5 lu Bela lu Toader),
belkim (ar.-pers.) ,,valjda, verovatno* (porodični naziv aj Belki „Belkini“, s.
Halovo), bereket ,obilan rod“, bricag/brisag „nož“, bickije „ručna pila,
testera®, bilmez ,neznalica, protuva, lenduga®, bojagiu „farbar, čovek koji
farba vunu“ (isp. porodiéni naziv Bojagiu /u Tobd „Bojadžija, sin Tobovica,
s. Halovo®), bocloc „đubre“, bostan ,lubenice i dinje“, bozd „osvežavajuće
piće od projinog brasna“, bobreg ,bubreg“, budac „tmokop“, budald
„glupak“, bulmac ,jelo od brašna“, bunar „bunar; kamenom ozidana rupa iz
koje se vadi pijaća voda“, burek „pita od kora i sira ili sitno iseckanog
mesa“, burgiu „svrdlo, busilica®, buzdovan ,topuz; glupak“, cekije „džepni
nožić“, calmd ,vrsta turske kape, platno omotano oko fesa“, čamaf
„plovilo“, ¢amovind ,drvo četinara“, denac ,drvena zdela, tanjir“, cantd
„tašna od koze“, cerapicorapl „čarape“, cersav „posteljina“, cekmega
„ladica u stolu ili trpezarijskoj vitrini®, cecirc ,,sprava za dizanje tereta u
visinu namotavanjem uZeta na kolo“, ¢i/tbija „gospodin“ (up. top. Cilibija,
s. Halovo), ki/ipir „korist“, ¢ingild ,mesarska gvozdena kuka®, cergd
„Vuneni pokrivač“, dergar{ „Ciganin koji Zivi pod šatrom“, čegmja „česma,
izvor“ (up. top. Fintina la Cesmja, s. Halovo), čebuc „vrsta lule“ (up. naziv
familije aj /w Čebuc, prez. Čebuković, s. Gradskovo), ceflic „imanje,
dedovina“, Činije „porcelanski tanjir“, éiviluc „vešalica“, civije „klin (drveni
ili gvozdeni)“, éivit „plava boja“ (up. nadimak Jovan a lw Čivit, prez.
Čivitović, s. Halovo), éizmd „čizma“, čoban „pastir“, čumag „toljaga“, čorbđ
„Supa“, čorbđlic „dublja zdela“, cuturd „ploska za piće“, kef „nasada,